Kako su drevni ljudi davnih vremena živeli i duže od 100 godina i bili krepki u svim životnim aktivnostima? Evo tajne!
Izvor: Foto: Profimedia
U spisu "Unutrašnji kanon Žutog cara" ("Nei jing"), koji označava početak i izvorište kineske medicine, u uvodnom poglavlju nalazimo rečenicu koja je svojevrsni recept za dugovečnost - ona i danas, nakon 2500 godina nadahnjuje veliki broj ljudi u Kini i svetu zainteresovanih za kultivaciju tela i duha (na kineskom "yang sheng" - "negovanje života").
"Nei jing" je delo različitih autora (iz poštovanja prema ugledu drevnog Žutog cara objedinjenih pod njegovim imenom), nastajalo u periodu od nekoliko vekova i napisano je u formi dijaloga između Žutog cara i njegovog učitelja Qi Boa.
Integrativna medicina je medicina budućnosti: treba lečiti čoveka, a ne bolest...
U prvom poglavlju, koje je u celini posvećeno negovanju života, Žuti car pita svog Nebeskog učitelja:
"Čuo sam kako su drevni ljudi davnih vremena u svom Proleću i jeseni (Životu, prim. prev.) premašivali 100 godina, a da u životnim aktivnostima nisu oronuli. Današnji ljudi, pak, oronu u životnim aktivnostima na pola od toga. Jesu li se vremena promenila, ili su ljudi to izgubili?"
Qi Bo odgovara:
"Drevni ljudi davnih vremena,
oni su poznavali Dao,
upravljali se Yin-om i Yang-om,
harmonizovali se Veštinama,
u jelu i piću imali su meru,
u dnevnim aktivnostima imali su pravilnost,
nisu se uludo iscrpljivali;
stoga su mogli održati sjedinjenim telo i duh,
i ispuniti svoje Nebeske godine,
otići tek nakon što navrše 100 godina."
Da pogledamo bliže svaki red ponaosob...
Drevni ljudi davnih vremena - odnosi se na najstariji period u kineskoj istoriji, za koji se vezuju mnoge ličnosti koje su ljudima podarile znanja iz različitih oblasti.
Oni su poznavali Dao - mudri ljudi koji su u to vreme živeli poznavali su zakone prirode, Dao.
Upravljali se Yinom i Yangom - oni su prepoznavali i vodili se zakonima Yina i Yanga. Ako im je bilo hladno, zagrejali bi se. Ako im je bilo toplo, rashladili bi se.
Harmonizovali se Veštinama - harmoniju su postizali vodeći se različitim veštinama koje su u to vreme već bile uobličene: daojin i ćigong vežbe, kao i kalkulacije na osnovu položaja nebeskih tela (astrologija).
