Doktorka i ruska naučnica TatjanaČernigovskaja, stručnjak u oblasti neuronauke i psiholingvistike, smatra da se mozak može razvijati u svakom životnom dobu, a da je najvažnije da ne bude lenj i uspavan. Demencija je postala jedna od zastupljenijih bolesti u svetu koja loše utiče kako na samog bolesnika, tako i na bliske osobe pacijenta. Ruska doktorka Tatjana decenijama se bavi proučavanjem funkcionisanja mozga i otkrivanje načina na koje mozak ubrzano ili usporeno stari. U nastavku pročitajte njeene savete kako što duže sačuvati mladost mozga, a tako i smanjiti rizik od demencije:
1. Ne hranite svoj mozak brzom hranom.
"Mozak sve pamti! Stoga se ne možete nositi sa lošim ljudima, slušati lošu muziku, čitati glupe knjige. Plašimo se da otrujemo stomak, ali se ne bojimo da otrovom zasipamo glavu." Doktorka ističe da treba čitati, slušati i gledati kvalitetne sadržaje koji podstiču naš mozak na razmišljanje i pojačavaju njegove funkcije, a ne sputavati ga stavrima koje ga ne aktiviraju. Kako doktorka napominje, važno je da mozak stalno radi, zato mu pružite sadržaje koji će ga razbuditi. Na primer, lekovita svojstva klasične muzike ne samo za mozak, već i za ceo organizam odavno su dokazana. Postoji koncept "Mocartovog efekta" kada se pod uticajem muzike povećava inteligencija, poboljšava sluh i stišava bol.
2. Ne hranite rutinu, ali nemojte biti ni rob "multitaskinga"
"Mozak je plastičan ne samo u detinjstvu, kako se ranije mislilo. Dokazano je da stvara nove neuronske veze do kraja života. Svaki posao, osim dosadnog i rutinskog, koristan je za mozak. Glavna stvar je baviti se složenim informacijama koje se stalno menjaju." To ne znači da treba da se bavimo sa više zadataka istovremeno, jer prema doktorki naš mozak uopšte nije za to programiran.
"Ako vam se čini da se možete nositi s mnogim zadacima odjednom, onda su to samo trikovi mozga: on se samo vrlo brzo prebacuje. Ali u isto vreme troši ogromnu količinu resursa. Osim toga, rad u ovom režimu stimuliše oslobađanje hormona dopamina koji mozak doživljava kao nagradu i zadovoljstvo, i dovodi nas u začarani krug, sprečavajući nas da se zaustavimo i koncentrišemo na jedan zadatak. Ovo uvek dovodi do viška kortizola, hormona stresa i povećanja nivoa anksioznosti. "
Mozak mora stalno raditi, ali ne mora odgovarati na bezbroj zadataka, niti pretvarati mentalne aktivnosti u monotoniju. Mozak se mora inteligentno i delikatno koristiti, prelazeći s jedne aktivnosti na drugu. Na primer, gledanjem sportskih događaja aktivira ista područja mozga kao i fizička aktivnost. Kada imamo svoje favorite, u mozgu se stvara isti broj novih neuronskih veza kao i pri rešavanju matematičkih problema. Malo adrenalina i pozitivan stres, prema naučnici, veoma su korisni.
3. Pišite, pišite, pišite...
"Ruka piše, ali zapravo naš mozak piše: ruka će primeniti komandu koju mozak pošalje. I ruka u ovom smislu je produžetak mozga. Vežbanjem ruke treniramo mozak. " - ističe doktorka.
Usled razvoja tehnologije sve manje pišemo na papiru. Istraživanje Tatjane Černigovskaje potvrđuje: dok ruka piše, mozak ne samo da radi aktivnije, već i obrađuje mnogo više informacija. Kognitivne funkcije se poboljšavaju, memorija postaje oštrija, um svetliji i govor se poboljšava.
4. Tokom sna mozak se čisti - redovno spavajte
"Učimo i postajemo pametniji čak i u snu."
Svi znamo za magični hormon melatonin i da podmlađuje telo tokom sna. Zdrav san je neophodan za poboljšanje dugoročne memorije, a noć je vreme mentalnog čišćenja. Zahvaljujući potpuno jedinstvenom sistemu "uklanjanja ostataka informacija", tokom sna mozak se čisti od nervnog otpada, otpadnih produkata moždanih ćelija. Nije ni čudo što kažu - ujutro je glava bistrija.
Izvor: Sensa