Pravoslavni vernici 13. decembra proslavljaju praznik posvećen Svetom Andreji Prvozvanom koji je bio stariji brat Svetog apostola Peta i jedan od prvih apostola koji je stradao zbog svog verovanja. Bio je učenik Svetog Jovana Krstitelja, propovedao je Jevanđelje i ljudima davao pouke, reči utehe, vere i ohrabrenja.
Prema predanju, isceljivao je bolesne, a među njima i i ženu carskog namesnika u gradu Patri koja je prihvatila hrišćansku veru. Zbog toga je namesnik Eteat naredio da se Sveti Andrej razapne na kosi krst i tako je stradao. Vernici veruju da mošti ovog svetitelja imaju čudesnu moć, a nalaze se u Carigradu, Rimu, Moskvi i Grčkoj.
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne. Zbog ovog verovanja, nekada su ljudi u raznim mestima Srbije na ovaj praznik spremali kukuruz i odnosili na mesta gde su smatrali da se pojavljuju medvedi. Verovali su da ako ovo ostave medvedima, oni neće napadati selo i stoku.
Od tada postoji verovanje da na ovaj praznik treba spremati i jesti kukuruz. U Šumadiji i Homolju postojalo je verovanje da na ovaj dan ne treba ništa raditi sa odećom. Praznik Svetog Andreja Prvozvanog je i krsna slava koju proslavljaju neke porodice u Srbiji. Jedan od najvažnijih običlaja ovog hrišćanskog praznika je molitva, kao i post, pošto je praznik u toku Božićnog posta.
Izvor: Sensa
Dnevni horoskop za 3. april 2025: Blizanci imaju potrebu da se osame, Vodolija reorganizuje životni prostor
Šta boja telefona govori o vama? Pobednici uvek imaju isti izbor, a najčešću biraju oni kojima je važna suština
Šta broj stana ili kuće govori o vlasniku? Numerologija otkriva da li na adresi živi intelektualac ili boem
“Zasadi drvo” – jedna vizija, šest godina, milion sadnica
Kako da gledate kroz ljude? Frojdova tehnika i danas radi, a zasniva se greškama koje svaki čovek često pravi