Freeclimbing, odnosno, sportsko penjanje predstavlja savlađivanje uspona isključivo veštinom i snagom sopstvenog tela uz korišćenje prirodnih neravnina na steni. Kod ove sportske discipline cilj nije popeti se na najveću visinu, odnosno, potpuno je nevažno da li je stena visoka 3 m ili 1000 m. Ono što je važno je težina određenog dela stene (smera) koji se penje. Često se dešava da penjači moraju da penju i na one delove stena koji vam se u prvom trenutku čine nemogućim za popeti, a nisu uopšte visoko, kao što su previsi, plafoni stena i vertikale, naizgled glatke kao staklo.

Dok se penjete, ne mislite ni na šta drugo, osim na to kako da "popnete" smer i da nakon toga uživate u svom uspehu. Zato je ovo disciplina koja angažuje um na sličan način kao meditacija. Svesnost misaonih obrazaca dok održavate ravnotežu i prevazilazite napore stvara mir u umu, pomaže nam da se bolje fokusiramo i da relaksirano prevaziđemo nove izazove ne samo na steni, već i u životu. Takođe, kao i u meditaciji, dok ste na steni suočeni sa tim tanušnim ivicama, bolje upoznajete svoju ličnost, prisutni ste u trenutku i učite da verujete sebi. Pomerajući sopstvenu granicu mogućeg, dok savlađujete prepreke, sjedinjujete psihološku stabilnost i potpuno učešće svih mišića.

Tokom penjanja veoma je važno gledati segment po segment, umesto pokušaja da se sagleda čitava stena. Anksioznost počinje onog trenutka kada se vaša pažnja sa onoga što radite u trenutku preusmeri na budućnost, na nepoznato. Zato je, kao i u meditaciji, um tokom penjanja fokusiran na sada i ovde. Prazan i rasterećen. Vodite računa o disanju, pogotovo disanju iz stomaka koje vam omogućava veći dotok kiseonika i veće oslobađanje ugljen-dioksida iz tela. Kada vam je rad srca smiren, ujednačen - to je pravi trenutak da pogledate više ka sledećem izazovu.

U freeclimbingu veliku ulogu imaju i vizualizacije smerova koje treba da popnete, jer na taj način pripremate telo za ono što vas na steni očekuje. Vizualizacije je vrsta meditacije, poput odlaska u teretanu u svom umu. Ta mentalna "šetnja" po smeru i steni se upisuje u vaše ćelije u mozgu i telo dobija signal kao da ste se već tuda popeli. Možete da ih radite kod kuće ili bilo gde vam odgovara. Poput meditacije, vizualizacija aktivira određene centre u mozgu koji izazivaju emocije i fizičke manifestacije (na primer, ako razmišljate o nečem lošem, ubrzaće vam se rad srca, počećete ubrzano da dišete, kao i obratno). Vizualizacija o uspehu vas smiruje i smanjuje anksioznost.

PageBreak

Predispozicije za freeclimbing

Sa fizičke strane, freeclimbing je kompletna sportska disciplina u kojoj se razvijaju mišići celog tela. Zbog specifičnog položaja penjača pri penjanju (glava i kičma su dosta savijeni unazad) dolazi do ispravljanja kičmenog stuba i pravog držanja tela. Pored toga, sportsko penjanje spada u sportove koji u jedinici vremena najviše troše kalorija. Za freeclimbing ne postoje fizičke predispozicije - podjednako su uspešni i visoki i niski i mršavi i manje mršavi, a ne postoje ni ograničenja kada su u pitanju polovi i godine.

Pored toga, u penjanju se dosta boravi u prirodi, daleko od grada, obaveza, stalne gužve i problema svakodnevice. Smirujućem efektu ove rekreativne i sportske discipline doprinosi činjenica da u penjanju nema rivalstva među protivničkim klubovima, vike, galame, netrpeljivosti... U borbi ste jedino sami sa samim sobom i stenom u prirodnim ambijentima. A iza straha, iza nedoumica i sumnji, ono što na steni pronalazimo je mir, stabilnost, poverenje u svoje telo i iskustveni doživljaj koliko mnogo možemo, a ponekad sebi malo verujemo.

Nenad Kožul je viši fizioterapeut, sertifikovani Bowen terapeut, terapeut kineziotejpinga i kategorisani sportski penjač. Više informacija o treninzima i sportskom penjanju možete dobiti na 064/05 86 127, [email protected]