Boli vas što vas je neko ostavio ili zaboravio… Kako se to prevazilazi, čućemo od naših stručnjaka koji su i sami često mesili vanilice kao znak izvinjenja, sedeli kraj reke da voda odnese tugu, tešili druge i prenosili ljubav onima kojima je potrebna.

„Moj rad sa ljudima koji dođu da traže pomoć počinje razgovorom. Podstaknem ih da pričaju, a ja slušam, želim da proniknem u ono što ih muči, zbog čega su smogli snage da dođu i time počeli da rešavaju problem. Nažalost, mali je broj ljudi spreman da sam učini nešto više za sebe. Obično misle da to treba da uradi neko drugi za njih. A nije tako, mnogo možemo da pomognemo sami sebi“, govori Svetlana Tomašević, viši fizioterapeut, magistar defektologije, odsek somatopedije, šiacu terapeut, instruktorka kinezi joge. Objašnjava da je važno posmatrati čoveka kao celinu i zato se trudi da primeni sve ono što je u dugogodišnjoj praksi naučila. „Radujem se i danas kada mogu da naučim ono što ne znam kako bih mogla što više da pomažem ljudima. Čovek uči dok je živ“, kaže Svetlana i dodaje da tome uči i svoje pacijente pomažući im da se aktivno uključe u sopstvene živote.

„Vežbe su veoma korisne da bi se ljudi opustili, oslobodili napetosti, stresa, neraspoloženja, loših misli i nedostatka kiseonika. Generalno, ljudi se malo kreću, malo vežbaju i malo rade na sebi, ne vode mnogo računa o ishrani, i dođu tek kad se razbole, kad se jave veliki problemi. Nije teško i ne iziskuje mnogo vremena raditi vežbice. Ako je čovek prenapet i oseća se kao struna koja će da pukne, treba da radi vežbicu koju zovemo pojma nemam. Podignete se na prste, podignete ramena i onda ih odjednom spustite, a petama lupite o pod kao da celom svetu želite da kažete: pojma nemam. Ova vežba je vrlo relaksirajuća i prosto kao da sva negativna energija ode iz vas.“

PageBreak

Kiseonik smanjuje agresivnost

„Ako imate problema sa blokadom energije pluća, ako vrlo često uzdišete i imate potrebu za kiseonikom, onda je za vas vežba lav jedan, koja izgleda mnogo smešno, ali je vrlo efikasna. Ta vežba pomaže kada imate loše misli, mrzovolju, tugu. Lav jedan radi se u sedećem položaju sa ukrštenim nogama, ruke su na kolenima, oči su širom otvorene, jezik se isplazi maksimalno napred, a onda se duboko udahne i što glasnije i jasnije kaže A; istovremeno ruke ispružimo što dalje od sebe kao da hoćemo nekog da odgurnemo, da odbacimo sve to što nas pritiska, što nas onemogućava da živimo kako treba, kao ljudi, i da budemo srećni i zadovoljni“, objašnjava Svetlana Tomašević.

Za kanalisanje agresivnosti koja je posledica emotivnih problema, osećaja napuštenosti, prevarenosti, prvo i osnovno jeste da naučimo pravilno da dišemo. „Važno je da u telo unosimo dovoljno kiseonika, jer je tada cirkulacija bolja, napetost popušta i postaje se manje agresivan. Agresivnost se kanališe i nekim hobijem, kreativnom aktivnošću, radom koji nas opušta i čini srećnim. Za prevazilaženje besa i agresije veoma su korisne vežbe po energetskim kanalima. Vežbajte redovno, petnaestak minuta, i osećaćete se bolje. Ljudi dođu na vežbe i napeti i neraspoloženi, a kada završe, odlaze raspoloženi i veseli. Trudimo se da na vežbama ispričamo neki vic, da skrenemo misli na nešto drugo, da ne razmišljamo stalno o istom problemu, jer ako čovek stalno misli na isto, u začaranom je krugu i tu nema pomoći.

„Šetajte pored vode, to će vam goditi. Voda odnosi negativne misli. Mogu da kažem i iz ličnog iskustva, kada sam imala problema, osim vežbi mnogo mi je pomoglo i sedenje pored reke. To doprinosi čišćenju organizma od negativnih misli, od povređenosti, neshvaćenosti, kad je srce polomljeno zbog toga što su nas najbliži povredili. Čoveku nije teško kad ga povredi neko ko mu nije blizak; od neprijatelja se čuvamo sami, a od prijatelja je teško se sačuvati. A kada se to desi, treba se okrenuti vežbanju, šetnji i druženju s ljudima koji imaju pozitivnu energiju. Dobro je i međusobno se masirati. Uvek možemo da nađemo nekog bliskog ko će nas malo izmasirati, jer dodir je vrlo bitan u ljudskoj komunikaciji. Znamo da nam, kad imamo probleme, ako nas neko zagrli, ponudi rame za plakanje, bude lakše. Važno je da osetimo da među bližnjima imamo podršku.“

Nastavak članka