Mnoge tegobe i oboljenja možemo videte na koži koja brzo reaguje na sve promene u našem telu. Promenjen ten, fleke, jedrina, pore, tanka i ispucala koža – sve to mogu biti putokazi ako znamo da ih protumačimo. Stres, kao i bolest, za kožu je izvanredno stanje organizma. „Bilo da je reč o trenutnom, akutnom ili o nagomilanom, hroničnom stresu, on može vrlo nepovoljno da deluje na kožu”, ističe dermatovenerološkinja Ivana Nola, dodajući da su naša koža i psihičko stanje povezani na više nivoa. „Tokom stresa telo luči niz hemijskih supstanci, kao što je hormon stresa kortizol, koji deluje upalno i iscrpljuje kožu u svim njenim slojevima. Na površini tako što oštećuje barijere kože, pa ona postaje suva, crvena i iritirana, dok u njenim dubljim slojevima uništava kolagenska vlakna. Kortizol može da deluje i na prekomerno lučenje sebuma, što u kombinaciji sa oštećenom hidrolipidnom barijerom rezultira pojavom akni i drugih upalnih procesa, kao što je hiperpigmentacija. Naime, melanociti, ćelije koje proizvode melanin, jako su osetljivi na upalne materije koje telo luči tokom stresa, pa tako nastaju neugledne mrlje na koži.”

Rešite stres, pa lečite kožu!

Hronični i akutni stres, dodaje Ivana Nola, mogu prouzrokovati pojavu iritacija, osipa, ekcema i svraba. „Oštećena zaštitna barijera uzrokuje jači transepidermalni gubitak vlage, pa koža postaje suva i dehidrirana i raznim spoljašnim faktorima (npr. čistačima, vodi, šamponima, bakterijama) dopušta da na nju nepovoljno deluju, što za rezultat ima pojavu raznih alergija, iritacija, čak i lakših infekcija. Zbog toga stres kod osoba koje pate od atopičnog dermatitisa ili psorijaze lako može da pogorša stanje.” Osim što hormoni stresa štetno deluju na kolagen, ujedno podižu nivo šećera u krvi. Ako se tome doda i ishrana koja obiluje šećerima i prerađenom hranom, nastaje proces glikolizacije. Taj proces, objašnjava dermatološkinja Nola, dodatno oštećuje vlakna elastina i kolagena, zbog čega u ogledalu možemo videti preuranjeni nastanak bora na svom licu. Za preuranjeno starenje možemo okriviti i povećani oksidativni stres. Dermatološkinja dodaje da su hormoni stresa odgovorni i za pojačanu aktivnost slobodnih radikala, a oni oštećuju ćelije, odnosno, ubrzavaju proces starenja kože na svim nivoima. Šta nam je, dakle, činiti?
Prvo treba delovati na uzročnike stresa, ako je moguće, a zatim pokušati smanjiti stres raznim tehnikama opuštanja, ishranom i pravilnim izborom kozmetike, ističe dr Nola i savetuje:

Prepoznajte signale
Za početak, možemo sebi da pomognemo tako što ćemo naučiti da prepoznamo znakove stresa koje nam telo šalje. Prema tome možemo preduzeti određene mere koje će ublažiti posledice stresa, kao što su praktikovanje meditacije, joge, vežbi disanja ili masaža.

Ishrana i dodaci ishrani
Hrana bogata antioksidansima može da doprinese zaštiti kože od slobodnih radikala koji su aktivirani stresom. Od dodataka ishrani važno je uzimati vitamin C, jer ublažava oštećenja kolagenskih i elastinskih vlakana, kao i vitamine B grupe i cink. Od biljnih preparata za poništavanje negativnog delovanje stresa probajte one koji sadrže rodiolu, ašvagandu ili ženšen.

Higijena spavanja
Svake noći idite na spavanje u isto vreme. Osigurajte sebi kvalitetan i miran san od najmanje sedam do osam sati.

Čišćenje suve kože
Nedostatak vlažnosti nadoknadite upotrebom dermatoloških sredstava za pranje kože (npr. gelovima za umivanje). Ti proizvodi ne sadrže saponine, SLS i druge agresivne hemijske supstance kako ne bi tokom samog čišćenja previše isušili kožu.

Nega suve kože
Nakon čišćenja, važno je da na kožu lica nanesete emolijentnu kremu koja je bogata hranljivim materijama koje obnavljaju zaštitnu barijeru i sprečavaju gubitak vlage iz kože. Takve preparate bi bilo poželjno koristiti ne samo ujutro i uveče, već i više puta tokom dana.

Nega masne kože
Generalno govoreći, masnoj koži za čišćenje odgovaraju sindeti/gelovi sa cinkom ili glikolnom kiselinom kao i negujući preparati sa salicilnom, glikolnom ili azelaičnom kiselinom. Ipak, kad je reč o regulaciji lučenja sebuma i smirivanju akni, terapiju je najbolje prilagoditi tipu sebuma i akni.

Izvor: Sensa/Sensa.hr