Život žene posle četrdesete pun je promena i to nema isključivo veze sa fizičkim izgledom, mnogo značajnije promene dešavaju se na mentalnom nivou, u vidu spoznaje i neverovatnih otkrića.Čak iako sada, u ovom trenutku još uvek niste došli u te godine i mislite da je to daleka budućnost, pročitajte ono što sledi.
Kao prvo,posle četrdesete godine svesni ste sebe i svog tela. Iako ono nije više kao u dvadesetim ili tridesetim godinama, vi morate da ga prihvatite sa svim promenama koje godine donose. Znači, vaše telo je savršeno takvo kakvo jeste, sa svim celulitom, strijama, ožiljcima... I neće biti drugog. Dakle, zadatak narednih decenija je manje ambiciozan i zvuči ovako: nema više iscrpljujućih dijeta. Više ne gledate broj na vagi. Bićete nežne prema sebi, pažljive, voditi računa o zdravlju kako bi i vaše telo bilo zdravo i funkcionalno. Stoga fizička aktivnost više nije zbog lepote i zategnutog tela, već da bi vaše srce, kosti, zglobovi i celo telo bili zdravi i da biste se dobro osećali.
U borbi između lepote i udobnosti, lepota je bezuslovno kapitulirala. Potpetice ceo dan? Tesna odeća u kojoj ne može da se diše? Zašto biste to sebi radili, ako vam ne prija? Nosite samo ono u čemu se osećate dobro, što vam daje slobodu pokreta. Ne oblačite se za druge, već za sebe, onako kako vam se u tom trenutku dopada- ako ste raspoloženi za minić, slobodno! Ako vam se više nose široke pantalone i tunika, samo napred! Setite se da ste samo vi važni. Stoga se nemojte truditi da zadivite druge, već samo sebe. Žene posle četrdesete više ne prate slepo trendove niti se ugledaju na druge. Imaju svoj stil i njega se drže.
Posle četrdesete shvatate da ne možete da pobedite prirodu i da su bore i koža koja sve više gubi tonus normalna stvar i to vam je u redu. Svesni ste toga i ponosni na sve bore koje ste dobili smejanjem, ali i plakanjem, brigom. Ali isto tako, ne osuđujete one koje žele nešto da promene na sebi, ako će zbog toga biti srećnije. Svako ima pravo na to. Samo je važno na tom putu ne izgubiti sebe i svoj identitet. Ne postati ista kao i mnoge druge koje liče jedna na drugu.
Posle četrdesete primećujete kako sve više ličite na svoje roditelje, kako su vam mnoga gledišta ista, vrednosti, principi, uverenja, čak i ona koja su vas nervirala kada ste bili mlađi. Shvatate da su za mnoge stvari bili u pravu i zahvalni ste im na tome, što ste u velikoj meri zahvaljujući njima, osoba kakva ste danas.
Svesni ste ograničenosti svakog resursa - vremena, snage, zdravlja, energije, vere i nade. Jednom davno, uopšte niste razmišljali o tome. Postojao je osećaj beskonačnosti. Svesni ste da ne možete sebi priuštiti da uložite svoje vreme i energiju u nezanimljive aktivnosti, dosadne ljude, beznadežne ili destruktivne odnose. Vrednosti su definisane, orijentiri su postavljeni. Okružujete se samo onim što volite i što vam prija, radite nešto za sebe, a ne za druge.
Kako godine prolaze, sve manje se žalite i sve više ste zahvalni. Gledajući unazad, vidite mnogo dobrih stvari i shvatate koliko ste često imali sreće. Ono što je bilo loše, shvatate kao lekciju, ljudima koji su vas povredili opraštate.
Plan za naredne godine je jednostavan. Ne jurim više ni za čim. Uživam u onome što imam. Slušam svoje istinske želje koje postaju sve jednostavnije. Radujem se zbog roditelja i dece. Trudim se da budem više u prirodi i provodim vreme sa ljudima koje volim.
Izvor: Sensa