Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

DA LI JE VREME ZA NOVO JA I PROMENU RADNOG MESTA: Kako pronaći posao koji nećemo odrađivati nego i istinski uživati

Autor Vanja Ostojić

Kada je vreme za novo novo ja i promenu posla koji nas više ne zadovoljava? Ovom temom bavila se Ivana Vodogažec u septembarskom broju magazina Sensa

 Vreme za novo ja i promenu posla Izvor: Shutterstock

"Zbog prevelike zasićenosti i/ili naglih promena na radnom mestu ljudi se sve češće odlučuju na veliki zaokret u karijeri, doživljavajući pritom svojevrsno prosvetljenje. U poslednje vreme mnogi iznose slična iskustva – u medijima sve vrvi od priča o tome kako se neko zbog posla u kojem se više nije osećao ispunjenim ili pak zbog gubitka posla odvažio na nešto sasvim deseto. Na primer, kulinarstvo, poljoprivredu, umetnost, pisanje... Svi na kraju tvrde isto: oslobodili su svoju kreativnost i napokon počeli da se bave onim u čemu se istinski pronalaze. Ističu da im je izlazak iz dugogodišnje rutine otkrio novu lakoću i smislenost postojanja, te da sada, gledajući na sve sa distance, uviđaju da je želja za preokretom dugo tinjala u njima, sve dok se nije pojavio okidač koji ih je podstakao na promenu. Reč je o globalnom fenomenu koji je u poslednjih nekoliko godina uzimao sve više maha da bi nakraju eksplodirao usled pandemije korone. Otkako su izazovi u usklađivanju poslovnog i privatnog postali još veći, zaposleni glasnije zahtevaju bolje radne uslove, češće daju otkaz i traže nešto novo čime će biti zadovoljniji." piše Ivana Vodogažec u septembarskom broju magazina Sensa.

Uprkos brojnim poteškoćama, čini se da je pandemija otvorila vrata fleksibilnom radu i podstakla mnoge da osveste šta im je zaista važno u životu i šta bi voleli, a ne samo morali da rade.

„Već duže su u svetu sve izraženije promene u poimanju toga kako bi ljudi trebalo da žive i rade. Pandemija, a kod nas i generalno oskudne prilike, samo su još više poljuljali nekada uvrežene načine razmišljanja poput ’samo da dobijem stalni posao i držim ga se što duže, jer to je ipak nekakva sigurnost’. Šta je uopšte sigurnost, možda je to samo privid sigurnosti? Šta je uspeh, meri li se on novcem i položajem u kompaniji? Da li su ta navodna sigurnost i uspeh vredni toga da smo na poslu nezadovoljni i nespokojni, da osećamo kako ne možemo dalje...Sve češće se postavlja pitanje zašto u poslu ne bismo i uživali, osećali da rastemo i lično, a ne samo profesionalno. Definitivno se menja ideja uspešnosti, za sve više ljudi to znači biti zadovoljan sobom i brinuti se o sebi i drugima”, kaže psihoterapeutkinja i socijalna pedagoškinja Aleksandra Drezga.

Otkako je promena posla postala svojevrstan trend, nudi se bezbroj saveta kako istraživati, dodatno se obrazovati, planirati, vagati moguće pluseve i minuse, razmenjivati iskustva... Pritom se posebno naglašava da važne odluke ne valja donositi impulsivno. „Čuveni argentinski psihoterapeut i književnik Horhe Bukaj napisao je da treba skočiti, ali ludost je skočiti u bazen za koji sumnjamo da nema vode. Drugim rečima, ne valja srljati i rizikovati bez ikakvog razmišljanja. Bolje je imati nekoliko ideja i rešenja u rezervi, a ne da odaberemo isključivo jedan put i budemo razočarani ako nas baš taj put ne dovede do željenog cilja. Kako u životu generalno, tako i u poslu treba da budemo fleksibilni i otvoreni”, ističe Aleksandra Drezga, dodajući da nam upravo fleksibilnost omogućava da se razvijamo.

„Moglo bi se reći da smo u današnje doba primorani – u pozitivnom smislu – neprestano da učimo i otkrivamo. Pritom stičemo i širinu otkrivanja sebe, spoznavanja vlastitih talenata i sposobnosti. Svaka promena, koliko god delovala nepovoljno, prilika je za rast. Često se događa da ljudi, nakon što dobiju otkaz, ostvare mnogo više nego na pređašnjem poslu”, napominje psihoterapeutkinja.

Kako biti promena

Na Zapadu su velike promene u poslu postale toliko uobičajene da u Nemačkoj za to čak postoji poseban naziv – Quereinsteigerin (za ženu), odnosno Quereinsteiger (za muškarca), što u slobodnom prevodu znači menjač(ica) karijere, odnosno osoba koja je napravila profesionalni zaokret. Često je ženama to teže da učine, jer u proseku imaju mnogo više porodičnih obaveza nego muškarci, u mnogim društvima tretiraju ih kao manje vredne, a uz to su najviše izložene diskriminaciji s obzirom na godine – takozvanom ejdžizmu (pojam potiče iz engleskog ageism: izrazu age – godine, dodat je nastavak – izam). U mnogim zanimanjima ženama je nametnut kult mladosti i neretko ih smatraju nepoželjnima čim uđu u četrdesete ili pedesete. Ali čini se da su, uprkos svemu tome, žene fleksibilnije. Na primer, prema globalnim statistikama poslovne društvene mreže LinkedIn, u prošle tri decenije neprestano se povećava broj žena koje uspešno menjaju karijeru i imaju jasnije ideje kakav tačno posao žele i kako da ga ostvare. Različita iskustva govore u prilog tome da neprestano treba raditi na sebi, postavljati ciljeve na duge staze i imati hrabrosti za upuštanje u nešto novo. I naravno, ne možemo samo da govorimo da želimo promenu, nego treba i da preduzmemo konkretne korake.

Izvor: Sensa

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Lični razvoj