Osećamo ono što mislimo

Tražeći efikasnije psihološke pristupe, psiholozi su pronalazili rešenje u kognitivnoj-bihevioralnoj terapiji (KBT). Racionalno-emotivna bihevioralna terapija (REBT), originalni KBT pristup, bio je revolucionaran 50–tih godina 20. veka ali i danas se sve više razvija i raste. REBT je sveobuhvatan pristup pomaganja ljudima da promene disfunkcionalne emocije i ponašanja, pokazujući im kako da postanu svesni svojih uverenja i stavova koji stvaraju ova neželjena psihička stanja i kako da promene ta disfunkcionalna uverenja i stavove. Proces promene je edukativan tako da omogućava klijentima da pomažu sami sebi čak i kad je formalna terapija završena.

1. Osećamo ono što mislimo.
Kognicija (mišljenje) najviše određuje ljudske emocije. Ne čine nas događaji sami po sebi tužnim ili anksioznim već nas ono što mi govorimo sebi o tim događajima uvodi u naša emocionalna stanja.

2. Mi uznemiravamo sebe pogrešnim razmišljanjem.
Naši emocionalni poremećaji uzrokovani su disfunkcionalnim razmišljanjem kao što su preterivanje, crno-belo razmišljanje, pojednostavljivanje, rigidno mišljenje, preterane generalizacije, prebrzo zaključivanje.

3. Menjanje našeg razmišljanja promeniće naša osećanja.
Pošto nas misli uznemiravaju, potrebno je raditi na promeni naših razmišljanja o sebi, drugima i svetu.

4. Iracionalna uverenja imaju različite uzroke.
Albert Elis, tvorac ove psihoterapije, često je isticao da ljudska bića lako usvajaju iracionalna uverenja. Međutim, iako okolina, kultura i genetika imaju značajnu ulogu u razvijanju iracionalnih uverenja mi smo ti koji imamo tendenciju da sebe uznemiravamo na razne načine.

5. Iako učenje iz prošlosti može biti značajno za učenje iracionalnih uverenja, REBT smatra važnim uočavanje načina na koji mi sada uznemiravamo sebe svojim uverenjima.
Ljudi imaju tendenciju da neprestano uznemiravaju sebe na razne načine. REBT uči klijente kako da otkriju uverenja o sebi, drugima i svetu koja su naučili u prošlosti i da procene koliko su ona korisna danas.

6. Uverenja se mogu menjati.
Pošto su ljudi prirodno skloni da razvijaju iracionalna uverenja, menjanje uverenja je nekada teško i zahteva upornost, zbog čega je REBT vrlo aktivna i direktivna terapija.

PageBreak

Šta sve "moramo"?

Postoje tri glavna iracionalna zahteva ili „morajuće” ideje kojima ljudi sebe uznemiravaju:

1. „Ja (ego) apsolutno moram biti dobar u važnim zadacima (naročito u zadobijanju potvrde i priznanja od drugih) jer u suprotnom sam neadekvatna, bezvredna osoba”.

2. „Ti (drugi ljudi) definitivno moraš da me tretiraš onako kako zaslužujem, jer si u suprotnom loš.”

3. „Uslovi pod kojima ja živim moraju biti komforni i prijatni jer u suprotnom ceo moj život je katastrofa”.

Pored tih bazičnih „mora” uverenja, ljudi su skloni još i užasavanju, nepodnošenju, obezvređivanju drugih, kao i „sve ili nikad” razmišljanju.

REBT se može predstaviti ABC modelom:

A (activating stimulus) - aktivirajući događaj - ono što se dogodilo.
B (beliefs) - iracionalna uverenja - kako mi vidimo, interpretiramo i procenjujemo taj događaj, šta mislimo.
C (consequences) – posledice: emotivne posledice -  kako se osećamo i bihevioralne posledice (na planu ponašanja) - kako se ponašamo.

Primer: socijalna anksioznost.

A - neka socijalna situacija (npr. javni nastup, značajan razgovor).
B - moram po svaku cenu ostaviti dobar utisak. Šta ako kažem ili uradim nešto pogrešno... šta ako se izblamiram?... šta ako ljudi pomisle nešto loše o meni?... šta ako nikad ne dobijem šansu...
C - anksioznost / povlačenje, nesigurnost, blokiranje.

Ovde je reč o zahtevu u odnosu na sebe. Toliko mnogo ljudi poznajemo koji pate od straha od neuspeha na nekom zadatku ili poslu koji ih sprečava u ostvarivanju svojih ciljeva. Oni imaju ideju da je neuspeh nešto najstrašnije što može da im se desi. Ideja da je ljudska vrednost proporcionalna uspešnosti i postignućima i da je, ako nisi kompetentan najbolje da se zavučeš u ćošak i sakriješ, sadrži nekoliko iracionalnosti:

• Očigledno niko nije kompetentan i nenadmašan u svemu i skoro niko ne može da se pohvali savršenom adekvatnošću i uspešnošću. Čak je i Leonardo da Vinči imao mnogo nedostataka kao i svi ostali smrtnici. Cilj opšte uspešnosti sadrži perfekcionističke elemente koji vas osuđuju na ozbiljno razočarenje.
• Uspešnost osim po proizvoljnoj definiciji nije u vezi sa vašom ličnom vrednošću. Ako mislite da ste „bolji” ili „značajniji” zbog nekog postignutog uspeha, možda se privremeno osećate „vrednijim”. Ali postignutim uspehom svoju unutrašnju vrednost niste pomerili ni za jednu notu niti ste svojim neuspehom uništili svoje ja. Postizanjem ovog ili onog uspeha možete postići veće zadovoljstvo ili veću efikasnost. Ali ako vam „ide bolje” ne znači da ste „bolja osoba”. Uzdizanje ega materijalnim i drugim uspesima znači da pogrešno mislite kako ste bolji nego ranije. Većina onog što zovemo „ponosom” zbog zasluga zapravo je lažan ponos. Lažno uveranje da bez zasluga nemate vrednosti uz isto tako lažno uverenje da vas zasluge čine vrednom osobom.
• Ako se identifikujete sa određenom ljudskom aktivnošću ili čak procenjujete sebe na osnovu nje stvorićete iluziju da vi kao osoba vredite onoliko koliko i ta aktivnost. Ima li to smisla?
• Ako neumereno žudite i strepite zbog neuspeha, plašićete se preuzimanja rizika, pravljenja grešaka, promašaja ili bavljenja mnogim stvarima kojima stvarno želite da se bavite. Insistiranjem na izuzetnim postignućima sebi ostavljate vrlo uzak izbor: da grešite i zbog toga očajavate ili da odbijate da uradite nešto iz straha da ne pogrešite i da zbog toga mrzite sebe.

Kada terapeut ukaže klijentu na iracionalna uverenja, njihovim osporavanjem klijent uviđa i vežba konstruktivniji način razmišljanja koji dovodi do promene. Klijent umesto nezdrave emocije anksioznosti oseća samo pozitivnu tremu koja je zdrava emocija i koja ga ne drži u stanju blokiranosti i neefikasnosti, već mu pruža osećaj podrške i unutrašnje snage.