Ponekad uloga žrtve omogućava osobi da primorava druge da joj se povinuju i prebacuje odgovornost na njih. Ali u isto vreme destruktivno deluje na njenu psihu i ne dozvoljava joj da oseća radost i punoću života. Stručnjaci nam otkrivaju kako da prepoznamo kod nekog „kompleks žrtve“.

Šta je „pozicija žrtve“?

„Uloga žrtve“ je veoma širok pojam koji ima mnogo značenja. Osoba koja pravi od sebe žrtvu, misli da je pametnija od drugih. Za mnoge ljude je veoma isplativo i privlačno da glume žrtve, jer misle da je to od koristi za njih. Osoba koja preuzima ulogu žrtve,  ne oseća se odgovornom za svoje odluke, za akcije koje preduzima i za događaje koji se oko nje dešavaju. Da da bi napustiila ovakav stav, mora da prihvati odgovornost za svoje greške i propuste, jer jedino na taj način će moći da se postepeno razvija kao ličnost, piše Best Life.

Kako prepoznati da neko izigrava žrtvu?

Želi da se dopadne svima

Svakog dana, "žrtva" je spremna da učini sve da se okolina oseća dobro i sebi uskraćuje mnoge stvari u korist poznanika i prijatelja. Kada naiđe na bilo kakav vid nerazumevanja, odmah kreće da se oseća jadno i kao "žrtva". Ali osnova ovog osećanja nije ljubaznost i nesebičnost, već potreba za pažnjom i priznanjem.

Previše se daje drugima

Iz dana u dan, "žrtva" meri koliko je dala, a koliko je dobila zauzvrat: dobrotu, ljubav, pažnju, energiju. Sve oko sebe krivi za svoj osećaj ravnodušnosti. Na primer, kada se naljuti na roditelje ili prijatelje, svoje nezadovoljstvo izražava tako što krivicu prebacuje na njih. Na taj način samo pogoršava situaciju. Bilo bi mudrije da sebi postavi pitanje: „Kako sam se našla u ovoj situaciji i šta tačno mogu da uradim da je rešim, a da ne krivim druge?“

Sve oko nje se raspada

Šta god da radi, život se prema "žrtvi" iznova i iznova ponaša okrutno. Ukoliko odnos sa šefom ne ide dobro, kolege ne pokazuju poštovanje, majka zahteva previše pažnje, a prijatelji ne pokazuju dovoljno saosećanja, odmah kreće da se samosažaljeva. Stručnjaci predlažu da ide drugim, zdravim putem i da navede sve svoje pobede. Može na papiru da napiše sva znanja, veštine i vrline koje poseduje, i tako će shvatiti da je mnogo talentovanija i srećnija nego što misli.

Ne ostvaruje svoje snove

"Žrtva" ima snove koje očajnički žeie da ostvari, ali se to ne dešava, već stagnira u mestu. Nije reč o nečemu što je potpuno teško postići kao što je svemirsko letenje, već je reč o nečemu što je sasvim dostižno na primer, da ostvari lidersku poziciju, osvoji prvo mesto na takmičenju ili da kupi stan.Takve želje i te kako deluju stvarno, racionalno i dostižno, ali čim pomisli na njih, seti se svojih negativnih iskustava iz prošlosti. Na taj način stoji u začaranom krugu sopstvene ozlojeđenosti i ogorčenosti, umesto da skupi hrabrostda rizikuje i da se izbori za sebe.

Ne može da donosi odluke

Bilo koja odluka je teška za "žrtvu" i čini se da ne postoji opcija koja bi  zadovoljila i nju i ljude oko nje. Psiholozi predlažu, pre nego što  donese odluku, da postavi sebi 4 jednostavna pitanja: „Šta će se dogoditi ako se ovo desi? Šta se neće dogoditi ako se ovo desi? Šta se dešava ako se ovo ne desi? Šta se neće desiti ako se ovo ne desi?

Doživljava nesvesno osećaj krivice

Na primer kada ode na zasluženi odmor i nazove je roditelj koji nije raspoložen odmah će je preplaviti talas osećaja krivice, jer se odmara dok je njena bliska osoba tužna. Sa tim se može da se izbori tako što će sebi postaviti jednostavno pitanje: „Za šta sam danas kriva pred ovom osobom?“ Najverovatnije će shvatiti da je samopreispitivanje apsurdno i da ne treba da muči sebe negativnim mislima.

Ako vam je ovo bilo zanimljivo, pročitajte test ličnosti, šta geometrijski oblik govori o vama.

BONUS VIDEO: 

Kurir TV "MANIPULACIJA I OSVETA: PSIHOLOŠKI PROFIL RODITELJA KOJI NE DOZVOLJAVAJU KONTAKT DRUGE STRANE SA DECOM"

   Izvor: Sensa