Smatra se da stara zen poslovica kaže da bi dnevno trebalo meditirati 20 minuta, sem ukoliko smo prezauzeti, u tom bi slučaju trebalo meditirati sat vremena. Po tom principu nam je i joga najpotrebnija kada za nju imamo najmanje vremena, jer što je više obaveza, više je i stresa, a samim tim je veća i potreba da se tog stresa oslobodimo, da se pokrenemo i učinimo nešto dobro za telo, um i dušu.

Povezane vestiJoga i Pilates4 jednostavne i čudesne vežbe protiv stresa: evo kako da lečite i jačate telo jutarnjim istezanjem

Nije lako steći naviku vežbanja ili meditiranja, jer nekako većina nas sebe stavlja na poslednje mesto, uvek se guramo da završimo još ovo ili ono, pomeramo planove da bismo uglavili još neke obaveze, a onda je fizička aktivnost i ono što nam je najpotrebnije za zdravlje i unutrašnji mir poslednja rupa na svirali. Uz to kada se vežbanje joge preskoči jednom, lako je preskočiti i drugi, treći, peti put i onda se ona pretvara u nešto čime smo se nekada davno kratko bavili. Ne govorim o vanrednim situacijama poput bolesti, neplaniranog poslovnog sastanka ili nekog drugog nepredviđenog događaja, već o našoj sklonosti ka inerciji i kretanju putem manjeg otpora. Znamo u teoriji da je fizička aktivnost dobra za nas, ali ako smo umorni, ili pada kiša ili se daje dobar film, nekako je lako preskočiti vežbanje, bez obzira što će nas posle gristi savest.

Ono što je tajna redovnog praktikovanja joge jeste da je neophodno da ga svrstamo u istu kategoriju sa radnjama koje se podrazumevaju, poput pranja zuba, spavanja, tuširanja. Kada jednom uspe da se progura u tu elitnu kategoriju aktivnosti koje ne preskačemo, neće biti problema da se odvoji vreme za vežbanje. Ostale aktivnosti ćemo onda uklapati oko vremena posvećenog vežbanju i gledaćemo da nadoknadimo vežbanja koja smo morali da propustimo zbog iznenadnih obaveza.

Mada i tu postoji mala caka - a to je da se ne vezujemo za stereotipe, pa tako ni za uobičajeno trajanje vežbanja od sat ili sat i po vremena, čak ni za uobičajeni format zagrevanja, vežbanja, nidre, već da odvojimo koliko vremena imamo u određenom trenutku i maksimalno ga iskoristimo. To će nekada biti jedan čas nedeljno u studiju preko puta naše kuće ili vikend radionica ili pet minuta svesnog disanja pred spavanje, 10 minuta meditacije nakon buđenja, 15 minuta kretanja kroz položaje u slobodnoj formi ili zauzimanje jednog jedinog položaja koji nam prija.

Barem dva puta nedeljno bi trebalo da odvojimo sat vremena samo za sebe i odvežbamo sa instruktorom, ali ako se desi da nekad ne uspemo, ili da možemo samo jednom nedeljno, oko toga ne treba praviti dramu, jer i pet minuta joge zgurane između dva sastanka je bolje nego preskakanje svakog vežbanja.

Čak je nekad lakše rascepkati vežbanje na više manjih segmenata, nego skrpiti tih sat vremena, pa ako recimo 10 minuta posle buđenja prodišemo, negde u toku dana se malo razgibamo i provučemo kroz nekoliko osnovnih položaja, a na kraju dana pred spavanja meditiramo ili se opustimo kroz joganidru, mi smo i dalje odradili kompletno vežbanje, samo smo ga razdvojili na više delova.

PageBreak

Sticanje navike vežbanja kod kuće

Za početak sticanja navike, najbolje je da odvojimo vreme kada smo sigurni da možemo da se vežbanju posvetimo. Za nekoga će to biti jutro pre nego što se deca razbude, za nekog veče kada su svi u kući već zaspali, neko će skoknuti na čas joge tokom pauze za ručak ili odmah nakon posla, a neko će u stresnoj situaciji zatvoriti oči i pet minuta svu pažnju usmeriti na dah. I svaka od tih osoba će znati da je tokom tog dana vežbala jogu i nije otišla putem manjeg otpora i preskočila vežbanje.

Za sticanje navike vežbanja sa instruktorom, neophodno je da napravimo dobar plan i odaberemo termin koji će nam najverovatnije odgovarati svakog dana. Za neke je to termin odmah nakon posla (ukoliko znamo da posao uglavnom završavamo na vreme), za neke pre posla (iako je jako teško ustati još dodatno ranije, vežbanje joge u cik zore je posebno uživanje), za neke uveče pre spavanja ili vikendom, za neke dok im dete trenira gimnastiku ili košarku. Imam vežbače koji rade po smenama i dolaze jedne nedelje na jutarnji čas, sledeće na večernji, imam vežbače koji jedne nedelje dođu četiri puta, jer znaju da naredne neće moći, imam vežbače koji mi dolaze na individualne časove jer im odgovaraju netipičlni termini, kao i vežbače s kojima se viđam preko skajpa, svako na kraju nađe neki svoj sistem koji mu odgovara, samo kada jednom uspe sebe da ubedi da je tih sat vremena nešto što sebi čini, a ne još jedna mrska obaveza.

Povezane vestiJoga i PilatesNajlakša vežba za lečenje ukočenih ramena i vrata: položaj T olakšava bolove i vraća snagu

Za sticanje navike vežbanja kod kuće (koja, uzgred, nije na odmet ni između treninga sa instruktorom), potrebno je da procenimo koje je to doba dana kada ćemo najverovatnije moći da odvojimo određeno vreme, makar to bilo i 10 minuta. Za mene je to jutro, iako uopšte nisam jutarnji tip, ali sam otkrila da ukoliko iz kreveta odmah nakon buđenja iskocim pravo na prostirku, vežbanje me divno razbudi i ceo dan sam opuštenija i srećnija. S druge strane, ukoliko se razvlačim po krevetu ili dohvatim mobilni, onda su sve šanse da će sledeći korak biti kafica i lenčarenje, a onda je uglavljivanje mog vežbanja joge prilična komplikacija, jer moram paziti šta sam i kad jela, koliko časova imam tog dana i koliko na njima moram da demonstriram, tako da nije sigurno da ću do kraja dana stići (ili se setiti) da vežbam. Svako ima drugačiju dinamiku u životu, pa moja taktika sigurno neće svima da pomogne, ali svako može da osmisli svoju taktiku vežbanja i na taj način stekne naviku.

Kada je navika jednom stečena, čak i kada se neko vežbanje preskoči, to neće voditi gubitku navike, već ćemo se potruditi da sledeći put odvojimo to vreme za sebe i nadoknadimo ono što smo preskočili. I kao i sve drugo u jogi, ovo se takođe može preneti sa prostirke i na sve druge aspekte života, od sticanja navike da se pije voda, jede doručak ili šeta, preko dopisivanja s prijateljima, zalivanja cveća do sviranja klavira ili stavljanja viklera pred spavanje. Da budem iskrena, tako je nastao i ovaj tekst za blog, jer se ispostavilo da su nam se od ovog leta obaveze krajnje zlobno namnožile i da nekako ne ostaje vremena da se piše, ali eto, primenila sam taktiku joge na pisanje i rešila problem.

Izvor: Yoggerina