Kako se zaštititi od bolesti štitne žlezde: moćan prirodni lek koji vraća tiroidu u ravnotežu

I pojačana i snižena funkcija tiroidne žlezde predstavljaju autoimune poremećaje. To znači da imuni sistem proizvodi antitela u našem sopstvenom tkivu. Postoji sve više dokaza da problemi s varenjem i neraspadnuta hrana u crevima utiču na to da nepotpuno svareni proteini postaju imunogeni. To znači da su dovoljno veliki da ih imuni sistem prepozna kao strana tela i proizvede antitela kao zaštitu. Nažalost, antitela mogu da napadnu naše sopstveno tkivo, u ovom slučaju – tiroidnu žlezdu.

Sarvangasana (stoj na ramenima u položaju za „sveću”), najpoznatija je asana za tiroidnu žlezdu. U ovoj moćnoj pozi vrši se ogroman uticaj na žlezdu. Pošto je tiroidna žlezda izrazito prokrvljen organ, ovakav pritisak ima veliki uticaj na njeno funkcionisanje, poboljšava cirkulaciju i izbacuje ustajale izlučevine. Stimulacija ove oblasti utiče na njeno osvešćivanje, a sa osvešćenošću dolazi prana, put ka ozdravljenju. To znači da ako se koncentrišemo na tu oblast, senzorni nervi bivaju stimulisani, i oni pokreću uspostavljanje veza u mozgu. Kako je ceo proces blagotvoran po zdravlje, mozak ponovo pokušava da prilagodi svoje kontrolne centre i odgovarajuća stanja mišića, krvotoka i nervnih aktivnosti u oblasti vrata. Dakle, vežbanje sarvangasane je korisno i kod blagih hipo i hiper stanja, jer je krajnji efekat uspostavljanje rebalansa. Efekat sarvangasane se može pojačati koncentrisanjem na prirodno udisanje i izdisanje u ovom položaju.

Posle sarvangasane treba izvesti položaj ribe (matsyasana), a iz sarvangasana položaja mogu se izvoditi halasana, pashinee mudra, padma sarvangasana, i druge varijacije. Sve ove vežbe imaju pozitivan uticaj na funkcionisanje tiroidne žlezde. Ipak, treba ih izbegavati u slučaju ozbiljne tireotoksikoze, fizičke iznurenosti ili povećane gušavosti, kada su lekovi očigledna prva pomoć u lečenju.

Vipareeta karani mudra, iako ne stvara toliki pritisak na tiroidnu žlezdu, mnogo je moćnija od sarvangasane, zato što ujedinjuje ujjayi pranajamu i svesnost o energetskim kanalima. Takođe, mnogo je korisnija kod gušavosti, mada, opet, prvi korak u lečenju jeste dodatak joda u ishrani.

Ostale delotvorne asane su surya namaskar, pawanmuktasana sa naglaskom na vežbe glave i vrata, joga mudra, supta vajrasana, i sve asane izvijanja unazad, sirshapada bhumi sparshasana, kandharasana, grivasana, simhagarjanasana. Pawanmiktasana je korisna za početak lečenja ozbiljnih bolesti tiroidne žlezde i kod starijih pacijenata.

Uloga emocionalnog opuštanja

Jedan od najistaknutijih negativnih uticaja na stanje tiroidne neuravnoteženosti jeste dugotrajno gušenje i blokada iskazivanja emocija. Ovo je usko povezano s drugim stanjem, globus hystericus, koje je često kod žena srednjih godina. Ovde je glavni simptom česta potreba za gutanjem, da bi se uklonila „knedla” ili napetost u grlu. U jogičkom tretmanu, ova stalna napetost se može osvestiti tokom viših nivoa joga nidre, kada višestruko sakupljena i ustoličena tenzija – mišićna, mentalna i emocionalna – naglo popušta.

Držati emocije u ravnoteži i dati im odgovarajući odušak kroz njihovo iskazivanje jeste važan deo joga terapije za tiroidnu žlezdu. Kirtan (pevanje mantri za zaboravljanje sopstva i transcendenciju), jedan je od najdelotvornijih načina. Drugi je i meditacija ajapa japa (stalna svest o značenju mantre, u energetskom kanalu od pupka do grla) u kombinaciji sa ujjayi pranajamom.

Izvor: Sensa