Svaki udah i izdah odražava se na naše telo. Isto tako stanje našeg tela i psihe utiče na disanje. Ako smo, na primer, u strahu disanje može potpuno da se zaustavi, a kad smo radosni i otvoreni naša pluća se šire. Takođe, ako imamo neku povredu, plitkim disanjem pokušavaćemo da kontrolišemo pomeranje mišića, jer nam ono dodatno može izazvati bol. Kada nismo svesni ovih procesa, ceo organizam bi mogao da pati na duže staze.

Kiseonik je gorivo za naš organizam, kao i hrana, pa nekada moramo da naučimo da dišemo. U ovom slučaju to ne znači da treba da idete na kurs disanja već da osvestite kako doprinosite ili odmažete automatskim procesima u telu.

Kako biste se opustili, ublažili teskobu ili nervozu i olakšali bolno stanje, probajte ove vežbe:

  1. Lezite na leđa. Stavite ruke na stomak i zatvorite oči. Zamislite da su vam ruke teške i da imate balon u stomaku. Udahnite kao da pokušavate da naduvate balon, pa ga izdahom do kraja ispraznite. Ponovite to 4 do 5 puta. Nakon toga stisnite šake i zgrčite se u položaj fetusa vizuelizujući da ste kao pupoljak. Udahnite i polako otvarajte latice, raširite ruke i noge. Ova vežba pomaže i deci i odraslima.
  2. Neki ljudi se noću bude sa osećajem da nemaju vazduha, a pritom su zgrčeni. To je znak da im se podsvest bori sa nečim. Ukoliko i vi primećujete ovo kod sebe, lezite na leđa, podmetnite mali jastučić u nivou lopatica, raširite ruke i dišite. Neka vam glava padne unzad, ali nemojte tako da zaspite. Ova vežba otvara pluća.
  3. Sednite na neko mirno mesto i dišite normalno. Kad udišete, zamislite kako vam vazduh putuje od nosa, kroz grlo, do stomaka, pupka, karlice. Obojite u mislima vazduh u plavo (plava boja smiruje) i neka se prolaz za vazduh sa svakim udahom širi. Ne forsirajte disanje. Dišite kroz nos, a izdišite kroz usta.
  4. Ako imate bolnu povredu probajte sledeću vežbu: položite ruke na stomak i probajte da duboko dišete. Kada se javi bol, automatska rekacija je da se stegnemo i zaustavimo disanje. Ali probajte svesno da zaobiđete taj automatski odgovor. Usmerite pažnju na bolno mesto i pokušajte da ne zaustavljate disanje već da kroz bol prođete kroz dah. To može da bude izazovno ako niste navikli da “budete u telu” ali može da vam pomogne i vizuelizacija: lagano udišite na nos a izdišite na usta zamišljajući da udišete upravo u bolno mesto.

Izvor: Sensa/Sensa.hr