Ponekad život deluje potpuno van naše kontrole. Da bismo se osećali stabilno i zadovoljno, potrebno je da bude ispunjeno šest osnovnih psihičkih zahteva: fizička i emocionalna sigurnost, ekonomsko blagostanje, osećaj pripadnosti i vrednosti i osećaj kontrole nad sopstvenim životom. U ovom trenutku, mnogi od nas osećaju da su im najmanje tri osnovne potrebe ugrožene.

Osećaj sigurnosti blisko je povezan sa osećajem ekonomskog blagostanja, i ako su oni ugroženi, počinjemo da brinemo. Anksiozni smo, osećamo kao da stvari nisu pod našom kontrolom. Možemo da potražimo utehu u hrani ili da počnemo prekomerno da trošimo u pokušaju da umanjimo anksioznost, ali to samo dovodi do još jačeg osećaja nemoći da upravljamo životom. Ignorisanje osnovnih potreba može da bude primamljivo, ali je ipak nemoguće te potrebe potpuno poreći.

Mnogi ljudi muče sebe preteranom brigom o tome šta unose u telo, ali postoje načini da se to promeni. Prevazilaženje anksioznosti i ponovno preuzimanje kontrole nad ishranom može biti oslobađajuće. Uprkos tome što uzroci imaju duboke korene, postoje tehnike koje nam mogu pomoći da pobedimo osećaj da je naša ishrana van kontrole.

Potisnuta osećanja

Potisnuta osećanja su u korenu naše nezgodne veze sa hranom. Žene su učene da nemaju negativne emocije. Još u najranijem uzrastu govori nam se da su ljutnja i ljubomora neprivlačne i da nisu ženstvene. Da li je onda čudno što ta osećanja zatrpavamo gomilom hrane ili pokušavamo da potpuno ispraznimo svoja tela? S druge strane, dečake uče da ne pokazuju previše emocija. Pravi muškarci nikada ne plaču.

Imenovanje emocija prvi je korak u prepoznavanju. Kad znamo zašto, možemo da pomognemo sami sebi da se oslobodimo tiranije izražavanja osećanja kroz ono što jedemo. Uzmite parče papira i na margini napišite sate. Svakih nekoliko sati napravite pauzu i zapišite kako se osećate u tom trenutku. Da li vam je dosadno na poslu? Ljubomorni ste na prijateljicu? Ljuti na decu? Jednostavan postupak imenovanja osećanja, naročito takozvanih loših, može biti oslobađajuće.

Preispitajte unutrašnji glas

Mnogi imaju unutrašnji glas koji ih kažnjava i tera da jedu na način koji nije u skladu sa njihovim apetitom i potrebama već sa emocijama. To je definicija poremećene ishrane, ishrane van kontrole. Sledeći korak ka preuzimanju kontrole jeste dijalog sa unutrašnjim glasom.

"Najveći broj žena čuje različitu jačinu onoga što zovemo glasom anoreksije", kaže Jade. "Taj glas može biti sasvim blag, kao osećanje da će vas izbacivanje mesa iz ishrane nekako pročistiti, ili mnogo jasniji: ukoliko danas išta pojedeš, ti si gubitnik."

PageBreak

Preuzmite kontrolu nad ishranom
Shutterstock preuzmite_kontrolu_nad_ishranom_2

Osvestite odnos prema hrani

Ključ za kontrolisanje veze sa hranom jeste u tome da dovedete ovaj glas u pitanje. Sledeći put kada budete osećali da je vaša briga u vezi sa hranom van kontrole, fokusirajte se na sebe i saslušajte šta vam unutrašnji glas govori. Potom mu kažite da ućuti, protivrečeći mu logičnom izjavom ukoliko to pomaže.

Kada budete bili svesniji svojih osećanja i razumeli razloge koji čine da se osećate anksiozno zbog hrane, naučićete da posmatrate hranu ne kao neprijatelja već kao gorivo i izvor zadovoljstva, način da negujete sebe.

Ne budite previše opsednuti ishranom

Dobar dan ne znači da niste pojeli ništa. Neki ljudi zaista veruju da će smršati ukoliko ne jedu ništa čitavog dana. Možda ćete smršati, ali nije vam posao da samo izgledate mršavo. Kako ćete se družiti sa prijateljima, veseliti na nekoj proslavi ili đuskati do zore na zabavi? Nećete imati ni snage ni volje za to. A priznaćete, to nije život kakav želite.

Pojeli ste kobasicu, pa dobro, nije kraj sveta. Naš izbor treba da bude hrana koja nam daje snagu, smiruje, podržava i čini nas zdravim, a time i srećnim ljudima. Makrobiotika nam, prema originalnim izvorima Oshawe i Kushija, daje slobodu, a neki ljudi vole da je pretvore u dogmu. Isto je i sa vegetarijanstvom.

"Ja jesam vegetarijanac, ali nisam svetac", najbolji je komentar koji sam čula. Vrlo često ćete sresti vegetarijance sa viškom kilograma, bezvoljne i bez energije, koji malo-malo sebe dopinguju kafom. Ni to nije najbolji izbor. Kao i za sve, ključ je u umerenosti. Dozvoljeno je kršiti pravila; imaćete kontrolu i kada menjate rutinu a da to ne bude kraj sveta. To vam menja ukupan pogled na svet, pa i na ishranu. Harmonija je možda precenjena, ali nam je preko potrebna. Budite ljubazni prema sebi.