Banana potiče iz Jugoistočne Azije, a raste u svim tropskim delovima sveta.
Uzgaja se za hranu, ali i kao ukrasna vrtna ili sobna biljka.
Najstarije zabeške o banani datiraju od pre 2.500 godina i pronađene su na sanskrtu, dok je trgovina njima započela krajem 14.veka.
Prvi Evropljani koji su se susreli s ovom namirnicom bili su vojnici Aleksandra Makedonskog u Indiji.
U Africi su ih proširili Arapi pa evropski kolonisti (Španci, Portugalci i Englezi) koji su ih doneli u Južnu Ameriku u 16.veku.
Jednostavni prirodni šećeri koje sadrži banana, fruktoza i glukoza, brzo se razgrađuju i telu daju energiju potrebnu za fizičku aktivnost.
To je jedan od razloga zašto je banana omiljeno voće profesionalnih sportista.
U poređenju s jabukom, banana ima čak četiri puta više belančevina, tri puta više fosfora te pet puta više vitamina A i gvožđa.
Sadrži i veliku količinu kalijuma koji je od vitalne važnosti za kontrakciju mišića i pravilan rad nervnog sistema.
Kalijum i magnezijum pomažu kardiovaskularnom sistemu i doprinose boljem raspoloženju.
Više je naučnih studija ukazalo na delotvornost kalijuma u snižavanju krvnog pritiska, naročito onog izazvanog korištenjem preteranih količina soli.
Naime, kalijum pospešuje izbacivanje soli iz organizma putem mokrenja, osigurava dobar rad srca te funkcionalne i zdrave mišiće.
Pročitajte još:
Količina vitamina C iz jedne banane zadovoljava 15% dnevne potrebe, a poznato je da je upravo on važan antioksidans koji pomaže u neutraliziranju štetnih slobodnih radikala.
Pomaže i u proizvodnji kolagena koji zajedno drži mišiće, kosti i ostala tkiva.
Uz sve navedeno, banane sadrže bakar, mangan, selen i cink.
Banane su odličan saveznik vašeg zdravlja. Ovo voće znatno pomaže kod sledećih bolesti:
Moždani udar
Redovna konzumacija banana može sprečiti rizik od moždanog udara za 40%, pokazalo je istraživanje objavljeno u časopisu The New England Journal of Medicine.
Italijanski i engleski naučnici uvereni su da konzumiranje tri banane dnevno značajno smanjuje rizik od moždanog udara.
Ishrana bogata kalijem smanjuje rizik od nastajanja krvnih ugrušaka, a takođe je važna za srce.
Štiti krvne žile od oštećenja i smanjuje mogućnost nastanka kardiovaskularnih bolesti.
Depresija i loše raspoloženje
Ako se osećate tužnim, posegnite za bananom.
Banana sadrži triptofan - aminokiselinu koju telo pretvara u serotonin, poznat po tome što opušta, poboljšava raspoloženje i daje osećaj sreće.
Ovo voće je dobar izvor vitamina B koji je neophodan za stvaranje serotonina u mozgu.
Banana sadrži i magnezijum, čiji je manjak usko povezan uz pojavu depresije, teskobe, iritabilnosti i drugih poremećaja raspoloženja.
Čir
Ako imate problema s čirom na želucu, banane će neutralizovati preteranu kiselost i smanjiti iritaciju.
Spojevi indocidi u sušenim, nezrelim bananama povećavaju količinu sluzi u probavnom traktu.
Sluz stvara snažan zaštitni sloj koji pomaže lečenju čira te sprečava njegov nastanak.
PMS
Pojedite bananu kad se osjećate nervozno.
Vitamin B6, između ostalog, reguliše količinu šećera u krvi, čije promene dovode do promena raspoloženja.
Pušenje
Banane mogu biti znatna pomoć pri odvikavanju od pušenja.
Vitamini B6 i B12 te kalijum i magnezijum pomažu telu da se oporavi od učinaka povlačenja nikotina iz tela.
Kako gajiti banane na našim prostorima
Banana za nesmetani razvoj traži puno sunca i visoku vlažnost vazduha (najmanje 60%).
Morate je orositi gotovo svaki dan. Leti se zaliva do dva puta nedeljno, zimi ređe. Između dva zalivanja treba ostaviti da se površina humusa osuši.
Zimi je potrebno osigurati dovoljno svetla i minimalnu temperaturu od 12 stepeni.
Razmnožava se deljenjem bočnih izdanaka koji rastu pri dnu stabljike.
Ako je uzgajate kao ukrasnu sobnu biljku, svakog proleća treba je presaditi u organski supstrat pomešan s peskom i malo treseta.
Izvor: Alternativa za vas