Stres napisan jezikom hormona glasi kortizol
Foto: Profimedia stres_napisan_jezikom_hormona_glasi_kortizol_2

Zvono za uzbunu

U normalnim uslovima naše telo proizvodi kratki talas kortizola, objašnjava dr Gotfrid u svojoj knjizi Hormonska ravnoteža. Naime, taj kratki talas kortizola luči se samo kad smo pod stresom, deluje blagotvorno i zaštitnički.

Stresna reakcija je prikladno zvono za uzbunu koje nam pomaže da brzo regujemo na preteću situaciju. Ali čim preteća situacija nestane, kortizol bi trebalo da se vrati na normalan nivo. Ako vaš kortizol funkcioniše pravilno i skladno, tako funkcioniše i vaš alarmni sistem.

Ali kod mnogih žena se taj alarm - taj nalet kortizola - nikad ne isključuje. Klatno, koje bi trebalo nežno da se njiše, zaglavljuje se na strani alarma.

Metoda 4-7-8 za dobar dan: kako da se smanjite stres i umirite lupanje srca...

To znači da smo stalno u povišenom stanju napetosti i da smo stalno na oprezu. U kasnijim fazama dugotrajne izloženosti stresu nivo kortizola može postati i previsok i prenizak i isto tako da se kreće između ta dva ekstrema, ponekad čak i u rasponu od nekoliko sati u istom danu. Naime, nizak nivo kortizola je posledica dugoročno povišeneg nivoa kortizola i poslednja je faza rada preopterećenog sistema za regulaciju stresa.

A nevolja obično ne dolazi sama. Kako navodi dr Gotfrid, žene koje dolaze u njenu ordinaciju s visokim i/ili niskim kortizolom istovremeno mogu da pate i od smanjenog lučenja hormona štitne žlezde ili, pak, disregulacije estrogena i progesterona. I tako nastaje naš domino efekat.

Među posledicama niskog nivoa kortizola jesu problemi sa elektrolitima, fibromijalgija, sindrom hroničnog umora, gubitak koštane mase i moguće frakture i izgaranje (burn-out sindrom), navodi dr Gotfrid.

Povišeni kortizol može prouzrokovati zdravstvene probleme među kojima su izrazito visok nivo šećera u krvi, dijabetes i predijabetes (čak i mali porast nivoa kortizola, poput onog kad unosimo kofein, može povećati nivo šećera u krvi i otpornost na insulin), gojaznost i metabolički sindrom, a može doprineti i poremećaju raspoloženja i moždane aktivnosti, pa tako i depresiji, Alchajmerovoj bolesti i multipli sklerozi. Sporo zaceljivanje rana, neplodnost i sindrom policističnih jajnika, pogoršanje sna i gubitak koštane mase kod žena u menopauzi takođe se mogu dovesti u vezu s povišenim nivoom kortizola.