Još
Izdanje: Potvrdi
Dodatno

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

KAD OVO PROČITATE, VAŠ MOZAK VIŠE NEĆE BITI ISTI: 35 miliona ljudi zapanjeno – evo zašto smo ujutru drugačiji nego uveče

Autor Teodora Andrić

Čuvena doktorka i neuronaučnica Lara Bojd istakla je da je naš mozan neuroplastičan - saznajte šta menja vaš mozak stalno, tokom celog života!

 Doktorka otkriva kako se mozak menja i povoljšava. Izvor: Shutterstock/Youtube/Printscreen/TEDx Talks

Teraputkinja i neuronaučnica dr LaraBojd u jednom od TED govora istakla je da se mozak menja brzinom koja oduzima dah, kao i da je zabluda da je mozak manje aktivan kada ćutimo, odmaramo i trudimo se da nemamo previše misli. Video njenog govora pogledalo je 35 milion ljudi. Kroz napredak tehnologije, razvijala su se i nova otkrića o funkcionisanju mozga, a jedno od najvažnijih, kako je doktorka istakla jeste to da se mozak menja svaki put kada naučite novu činjenicu ili veštinu.

"Tako smo pre najmanje 25 godina mislili da su posle puberteta jedine promene koje su se desile u mozgu bile negativne. Gubitak moždanih ćelija sa starenjem je rezultirao oštećenjem, poput moždanog udara. A onda su studije počele da pokazuju izuzetne količine reorganizacije u mozgu odraslih. A istraživanje koje je usledilo pokazalo nam je da sva naša ponašanja menjaju naš mozak. Da ove promene nisu ograničene godinama, to je dobra vest, zar ne? I u stvari se dešavaju sve vreme. I što je veoma važno, reorganizacija mozga pomaže u oporavku nakon što oštetite mozak." - istakla je Lara Bojd.

Dr Lara Bojd objašnjava da je naš mozak neuroplastičan, i da se menja sa svakim novim saznanjem, sa svim informacijama koje usvajamo, sa svakim novim iskustvom. Prvostepeno se mneja hemijski, odnosno mozak prenosi hemijske signale između moždanih ćelija, onoga što nazivamo neuroni, i to pokreće niz akcija i reakcija. Ipak, ne treba zanemariti da je za dugotrajno učenje potrebno vreme. "Na primer, učite da svirate klavir, postajete sve bolji i bolji u okviru jedne sesije vežbe i razmišljate "Shvatio sam". A onda se možda vratite sledećeg dana i sva ona poboljšanja od dana pre nego što su izgubljena. Šta se desilo? Kratkoročno gledano, vaš mozak je bio u stanju da poveća hemijsku signalizaciju između vaših neurona. Ali iz nekog razloga te promene nisu izazvale strukturne promene koje su neophodne da bi se podržala dugoročna memorija. Zapamtite da je za dugoročna sećanja potrebno vreme. A ono što vidite kratkoročno ne odražava učenje."

Ono čemu se posvetite, odnos znanje koje usvajate, menja regione našeg mozga. Tako londonski taksisti koji zapravo moraju da upamte kartu Londona da bi dobili dozvolu za taksi, imaju veće regione mozga posvećene prostornim ili mapirajućim uspomenama. Učenjem se čitave mreže moždanihaktivnosti pomeraju i menjaju.

"Dakle, neuroplastičnost je podržana hemijskim, strukturnim i funkcionalnim promenama. I to se dešava u celom mozgu. Mogu se javiti izolovano jedna od druge, ali se najčešće odvijaju zajedno. Zajedno podržavaju učenje. I dešavaju se sve vreme." . objašnjava doktorka.

Ako je naš mozak neuroplastičan, stalno se menja, zašto ona ne možemo da savladamo neka učenja lako? Problem je u tome što neuroplastičnost može da funkcioniše u oba smera. Može biti pozitivno, naučite nešto novo i usavršavate motoriku. I to takođe može biti negativno, ako ste zaboravili nešto što ste nekada znali. Dakle, vaš mozak je izuzetno plastičan i on se oblikuje i strukturno i funkcionalno od svega što radite, ali i od svega što ne radite.

Doktorka je teoriju o neuroplastičnosti istraživala i na pacijentima koji se oporavljaju nakon moždanog udara, i dokazano je da razvijanje znanja i vežbanje usvojenog, može značajno ubrzati oporavak. Važno je da znamo da ne postoji za sve jedinstven način i princip učenja, nekome treba više, nekome manje da usvoji određene veštine. Oblikovanje naših plastičnih mozgova je previše jedinstveno da bi postojala bilo kakva pojedinačna intervencija koja će raditi za sve nas, ali je bitan kontinuitet.

"Važna su ponašanja koja koristite u svakodnevnom životu. Svaki od njih menja vaš mozak. Jedinstvenost vašeg mozga će uticati na vas i kao učenika i kao nastavnika. A sada nam ova ideja pomaže da razumemo zašto neka deca mogu da napreduju u tradicionalnom obrazovanju, a druga ne. Zašto neki od nas mogu lako da uče jezike, a drugi mogu da se bave bilo kojim sportom i da se ističu."

Na TED govoru doktorka je istakla - "Dakle, kada danas izađete iz ove sobe, vaš mozak neće biti isti kao kada ste jutros ušli. I mislim da je to prilično neverovatno. Ali svako od vas će drugačije promeniti svoj mozak. Razumevanje ovih razlika, ovih individualnih obrazaca, ove varijabilnosti i promena, omogućiće sledeći veliki napredak u neuronauci. To će nam omogućiti da razvijemo nove i efikasnije intervencije, i omogućiće podudaranje između učenika i nastavnika, i pacijenata i intervencija. I ovo se ne odnosi samo na oporavak od moždanog udara, to se odnosi na svakog od nas kao roditelja, kao nastavnika, kao menadžera..."

Osvestite kako najbolje učite i šta je ono što vam najbolej ide, i to razvijajte. Ponovite ona ponašanja koja su zdrava za vaš mozak i razbijte ona ponašanja i navike koja nisu. Vežbajte. Učenje se odnosi na obavljanje posla koji vaš mozak zahteva.

Shvatite da sve što radite, sve sa čime se susrećete i sve što doživljavate menja vaš mozak. Zbog toga se trudite da filtrirate stvari u životu i da usvajate samo ono što vam zasiat koristi, što vas razvija i čini boljom verzijom svog bića.

Ispod pogledajte i poslušajte govor doktorke koji je na YouTube-u pogledalo više od 35 miliona ljudi.

Kako se naš mozak menja
Izvor: You Tube

Izvor: Sensa

Ovo ne smete propustiti

Komentari 0

Vaš komentar je uspešno poslat i postaće vidljiv čim ga naši administratori odobre.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Najnovije

Lični razvoj