Potočarka nije samo prolećna namirnica – najbolja je za konzumaciju od jeseni do proleća s obzirom na to da u najtoplijem delu godine biljka postane tvrda i nije ukusna za jelo. Najsočniji su mladi listovi i izdanci finog ljutkastog ukusa, zato potočarku treba brati kad ne cveta. Biljka latinskog naziva Nasturtium officinale je samonikla i raste uz reke, potoke i izvore (samo gde je voda čista), a postoji nekoliko vrsta koje se uzgajaju. Osim u plastenicima, lako ju je uzgojiti i u vrtu ili tegli, ali pritom treba da bude na polusenovitom mestu i dobija obilje vode. Potočarka s razlogom ima status superhrane.

Prava je riznica vitamina A, B, C, E i K, kalcijuma, gvožđa, kalijuma, joda, selena... Sadrži i razna lekovita jedinjenja, počevši od feniletil izotiocijanata kome se pripisuje antikancerogeno delovanje. Odličan je dodatak salatama, potažima, varivima, umacima, sendvičima... Po mogućnosti je konzumirajte svežu ili što manje termički obrađenu, jer kuvanjem gubi deo hranljivih materija.

Odlična je u kombinaciji sa ribom, mesom i mekim sirevima, a u pripremi sokova i smutija izvrsno se dopunjuje sa šargarepom, jabukom, krastavcem, paradajzom, celerom... Potočarka se ubraja među najstarije poznate lekovite biljke – sokovi i čajevi od njenog lišća uveliko su se koristili još u antičko doba za osnaživanje i pročišćavanje organizma. U našoj narodnoj medicini zabeležena je kao odlično sredstvo za ublažavanje disajnih, mokraćnih i tegoba sa varenjem, kao i za lečenje anemije.

Za spoljašnju primenu koristila se u obliku obloga za smirenje kožnih upala i u preparatima protiv opadanja kose. Ekstrakt potočarke danas se uobičajeno dodaje u multivitaminske preparate za jačanje imuniteta i podizanje nivoa gvožđa u krvi, kao i u suplemente za jačanje kose, kože i noktiju. Svežu potočarku poželjno je uzimati umereno, jer u većim količinama može da iritira urinarni sistem i sistem za varenje.

Ako berete samoniklu potočarku u prirodi, budite oprezni – poznavaoci lekovitog bilja upozoravaju da laici mogu lako da je zamene za druge biljne vrste koje rastu na istim mestima i izgledaju slično, ali nisu jestive.

Izvor: Sensa