ŠTA SE KRIJE IZA ONE POZNATE "JEDE MI SE NEŠTO SLATKO": Dr Boško Hristić - zašto žudimo za određenim ukusima?

Prema vedskim učenjima, ukusi i osećanja su istovetne sile na različitim ravnima postojanja. Zapravo, ukusi su za telo ono što su osećanja za um. Osećanje u umu teži ka tome da u telu proizvede odgovarajući ukus, isto kao što unošenje određenog ukusa teži da stvori odgovarajuće osećanje. Filigranska praksa ajurvede ima detaljno nijansiran pristup ukusima i čulima, jer se iza naših potreba za određenim ukusima može kriti emotivno ili mentalno stanje koje je potrebno korigovati

Ukoliko obratimo pažnju, uočićemo tendenciju ka hedonističkom načinu života. Često se eksploatiše naša zdrava potreba za uživanjem i transformiše se u grabljenje životnih zadovoljstava, odnosno, onoga što nam se predstavlja kao neophodno kako bismo bili srećni. Ovo buđenje hedonizma u nama stvara slani ukus. Ali, nakon probuđenih potreba i želja, dolazi i osećanje zavisti – kada se uporedimo sa drugima, shvatamo da su mnogi u daleko boljim prilikama i mogu bolje da zadovolje svoja čula nego mi. Tu otvaramo prostor za kiseli ukus. Dalje nas ovo putovanje vodi u nestrpljenje da zadovoljimo svoja čula, a ono rađa ljutnju, jer ne možemo brzo i u dovoljnoj meri da ih zadovoljimo. U nama tada dominira ljuti ukus. Ovaj trijumvirat ljutih ukusa – slano, kiselo, ljuto – nas sada greje i mi smo spremni da konzumiramo i varimo i na telesnom i na psihološkom nivou. Naravno, sve je u redu dokle god smo u stanju da nabavimo dovoljno „hrane” za bilo koje od naših čula i osećanja kako bismo utolili tu glad. Međutim, neke od tih veštački kreiranih želja neminovno ostaju nezadovoljene. Neispunjene i nezadovoljene, želje izazivaju gorčinu u nama.

Koje potrebe zadovoljavamo različitim ukusima?

Slatko je omiljeni ukus i ljudi često posežu za slatkišima kako bi se osetili zadovoljnije i ispunjenije, makar nakratko. Slatko je sinonim za zadovoljstvo, odnosno, zasićenost („slatki ukus pobede i uspeha”). Svi težimo ka boljim životu. Ukoliko ne uspevamo da ga ostvarimo, mi onda imamo potrebu za slatkišima. Preterano odavanje slatkom dovodi do njegovih negativnih aspekata – samozadovoljstva i lakomosti.

Kiselo na psihološkoj ravni predstavlja spoljašnje traganje za prisvajanjem stvari. Kiselo predstavlja sklonost ka procenjivanju stvari, kao i ka uvećavanju njihove poželjnosti. Sa time se uvećavaju i naše sklonosti i prohtevi. Neispunjena očekivanja dovode do zavisti ili ljubomore. Setimo se samo izraza „kiselo grožđe” koji se i koristi da objasni kako omalovažamo nešto što nam je nedostupno i do čega ne možemo doći.

Slano je povezano sa oduševljenjem životom. Slano stimuliše i pojačava sve želje. Prekomerno povlađivanje tom žaru i poletu vodi ka hedonizmu, žudnji za odavanjem svim čulnim užicima koji su telu fizički dostupni.

Ljuto je povezano sa otvorenošću, sklonostima ka uzbuđenju i stimulisanju, a posebno sa žudnjom za žestinom i brzinom u životu. Prekomerno uzbuđenje i preterano stimulisanje dovode do nadražljivosti, nestrpljenja i ljutnje (zajedljiv jezik, osoba koja se lako ljuti i sve kritikuje ili „oštar odgovor”).

Gorko je simbol nezadovoljstva i izaziva želju za promenom. Kada moramo da progutamo neku „gorku pilulu”, njena gorčina razvejava naše samoobmanjivanje i prisiljava nas da se suočiimo sa stvarnošću. Previše razočaranja dovodi do frustriranosti, koja vodi organizam u ogorčenost. Jad, patnja i nesreća su takođe gorki. Gorko u malim količinama potpomaže ravnotežu svih ostalih ukusa u telu. Kao što nas umereno nezadovoljstvo sobom ili svojom situacijom nagoni na promenu, tako i gorko širi kanale koji su suviše suženi, umanjujući time kafa došu.

Oporo predstavlja introvertnost, težnju ka izbegavanju uzbuđenju. Preterana introvertnost dovodi do nesigurnosti, teskobe i straha. Oporost izaziva skupljanje, što nas navodi da se „smežuramo kao suva šljiva”, i steže „hladnu, koščatu ruku straha”, najčešće oko grla.

Izvor: Sensa/dr Boško Hristić