Kako tuga utiče na imunitet? Dr Ljiljana nam je otkrila šta da radimo da bismo bili zdravi fizički i psihički

Ušli smo u drugi deo zime, temperatura se koleba, naš organizam se bori sa virusima, ali i sa nedostatkom sunca i zimskim emocijama. Znamo kako obična kijavica utiče na raspoloženje, ali i da nas emocije mogu mogu razboleti. Organizam je kompleksan mehanizam, sve je u njemu povezano - zato ga moramo posmatrati kao celinu koja se bori da ostanemo zdravi i vitalni. A kako da ne dozvolimo tuzi da nam spusti imunitet ili sedenju da nam skoče šećer i pritisak?

Doktorka Ljuljana nam je ispričala kako emocije utiču na telo.

Šta nam čini stres, a šta hormoni? Kako tuga utiče na imunitet?

- Emocije mnogostruko utiču na naše telo. Pozitivne ili negativne emocije preko nervnog sistema (simpatičkog i parasimpatičkog) utiču na krvne sudove i visinu krvnog pritiska, rad srca, lučenje hormona (npr. kortizola iz nadbubrežne žlezde u stresu), na imunološki sistem, digestivni trakt , mišiće, spavanje... što znači da emocije direktno ili indirektno utiču na zdravlje celog organizma. Svi znamo da anksioznost i brige mogu razviti nesanicu, stres može izazvati napetost u mišićima sa bolovima i osećajem ukočenosti u vratu i ramenima, a neko razvije gastritis ili čir na želucu...

Amigdala (deo mozga koji upravlja emocijama) utiče na oslobađanje hormona stresa (kortizol i adrenalin iz nadbubrežne žlezde) koji u svom daljem dejstvu preko već pomenutog nervnog sistema imaju mnogostruko dejstvo izazivajući glavobolje, ubrzan i/ili nepravilan rad srca, probleme sa varenjem, poremećaj sna...

Ukoliko je kortizol duže povišen, a to se dešava u hroničnom stresu, najčešće nastaju povišen krvni pritisak i poremećaj imuniteta, takođe i dijabetes kod predisponiranih osoba. U medicinskoj klasifikaciji su odavno prepoznata psihosomatska oboljenja. Posebna grana medicine psihoneuroimunologija proučava i objašnjava kompleksne interakcije na ćelijskom i molekularnom nivou između centralnog nervnog, endokrinog i imumnološkog sistema.

Koliko često emocionalni problemi, poput trauma (u detinjstvu ili kasnije), mogu biti uzrok fizičkih tegoba?

- Veoma često. Kasnije nastale tegobe, bilo psihičke ili fizičke, koje su uslovljene traumama iz detinjstva, mladosti ili u bilo kom životnom dobu, a neretko su aktuelne i u sadašnjem vremenu, mogu usloviti tegobe koje često ni osoba ni okolina ni lekar ne povezuju sa njima. Klasičnog lekara obično interesuju samo telesne tegobe i fizički simptomi bolesti. Emocije i mentalno zdravlje obično je na kraju liste pitanja, osim ako ste na pregledu kod psihijatra.

U praksi se najčešće pristupa potiskivanju fizičkih tegoba lekovima, ali emocionalna trauma je i dalje tu i svaki naredni momenat će iskorititi da se ponovo ispolji preko određenih fizičkih ili psihičkih simptoma. Ako pristup nije holistički, ako je zanemaren emocionalni uzrok, fizičke tegobe se ili ne mogu izlečiti ili se samo potisnu tj. zaleče se sa tendencijom da se ponovo jave ili da se ispolje na nekom drugom organskom sistemu.

A koji su prvi koraci da bismo uveli holistički pristup u svakodnevni život? Šta je neophodno da promenimo?

Potrebno je menjati sebe, a to je najteže. Prema sebi smo blagi i puni razumevanja i uvek tražimo olakšice i kraće puteve kojima bismo da brzo i lako ostvarimo te promene. Prvo moramo biti svesni svog fizičkog, emotivnog i duhovnog stanja da bismo, uviđajući negativan obrazac naših navika, jasno postavili svoje prioritete.

Radi o menjanju usvojenih obrazaca a to ukratko znači: u ishranu uvesti što više svežeg voća i povrća, redovno upražnjavati fizičke aktivnosti od šetnje u prirodi do specifičnih fizičkih vežbi, vratiti prirodni dnevni i noćni režim i obezbediti kvalitetniji san, smanjiti upotrebu svih ekrana, što više se družiti sa pozitivnim ljudima, negovati već stečena prijateljstva i ostvarivati nova, edukovati se u cilju duhovnog napretka i ličnog razvoja i primenjivati sve naučeno.

Koji su praktični saveti za svakodnevni život koji mogu svi da primene?

Od onoga što sami možemo da promenimo i primenimo bi bilo:

• Spavati 7-8 časova, ustajati ranije a to znači do 8 časova, dan započeti sa blagom limunadom, nastaviti sa laganim fizičkim vežbama i doručkom koji sadrži voće, integralne pahuljice, jaja sa integralnim hlebom, jogurt...
• Na posao krenuti na vreme jer je najčešće prvi stres posledica žurbe i kašnjenja.
• Sa sobom na posao poneti užinu - neku voćku, manji sendvič sa integralnim hlebom i namazima od povrća da ne biste “pregladneli” i da ne biste kupovali pecivo u pekari.- užinu pripremite prethodno veče.
• Za ručak birajte integralnu hranu (pasulj, sočivo, brokoli, karfiol, šargarepa...) sa puno salate po želji.
• Savetujem skromnu voćnu užinu i laganu večeru (npr. grčka salata).
• Deo puta ka poslu ići pešice, ili uveče, ako ostane vremena, makar pola sata šetati.

A šta da učinimo za unutrašnji život?

Radite na svom ličnom razvoju, čitajte knjige koje podstiču saznanja o tome kako i na koji način menjati sebe u pozitivnom pravcu.
Molite se ili meditirajte, pokušajte bolje da upoznate sebe a time ćete imati više razumevanja za druge ljude. Družite se sa pozitivnim osobama, ne ljutite se na druge i ne sudite im.

Treba sagledati sebe, menjati svoju vizuru, boriti se sa sobom i za sebe u holističkom smislu - a to znači da napredujete i budete bolji u svim aspektima života kako biste postali zdravi ljudi i celovite ličnosti.

BONUS VIDEO: