Kako da odagnate tugu za praznike? Dr Ljiljana nam otkriva tajne holizma i kako pomaže psihi, emocijama i telu

Svaka nova godina podstakne nas da preispitamo svoj život, da svedemo račune i probamo da promenimo sve što ono što nam nije donelo koristi. A da bismo u tome uspeli, najpre moramo da budemo zdravi - fizički i psihički, da nam u balansu budu telo i duša, da se osećamo dobro od glave do pete. O tome govori i time se bavi holistička medicina, pristup koji se smatra alternativnim, a koja je bila poznata još Hipokratu.

Šta je holistički pristup? Kako su telo, um i emocije povezani, a šta je cilj pomenutog pristupa čoveku?

- Pod pojmom “holizam” uvažavamo sagledavanje sebe ili druge osobe uzevši u obzir sve aspekte: psihu, emocije i telo. Tek kada sebe sagledamo na takav način, možemo pravilno da procenimo šta bi trebalo da promenimo kod sebe da bismo se u celini bolje osećali. To znači da nam jedino takav pristup omogućava da ostvarimo cilj, a to je: sticanje fizičke snage i funkcionalnosti, vedrine i smirenja uz osećaj da smo psihofizički uravnoteženi i izbalansirani. Svaki deo našeg tela je usko povezan: um i emocije i te kako imaju uticaja na telo i sve organe te, ukoliko su negative i ukoliko ne radimo na tome da ih menjamo nabolje, u dužem vremenskom periodu mogu nastati nepovratne telesne promene u vidu bolesti.

Emocije mnogostruko utiču na naše telo. Pozitivne ili negativne emocije preko nervnog sistema (simpatičkog i parasimpatičkog) utiču na krvne sudove i visinu krvnog pritiska, rad srca, lučenje hormona (npr. kortizola iz nadbubrežne žlezde u stresu), imunološki sistem, digestivni trakt, mišiće, spavanje... što znači da emocije direktno ili indirektno utiču na zdravlje celog organizma.

A kako naše životne navike (ishrana, fizička aktivnost, spavanje) utiču na mentalni i emocionalni balans? Koliku i kakvu ulogu igra podrška bliskih ljudi i kvalitet života u našem zdravlju?

- Naše životne navike (zdrave ili nezdrave) i te kako imaju uticaj na naš telesni balans a time i na emocije i mentalnu ravnotežu. Kada kažemo životne navike, najčešće mislimo na ishranu, spavanje i dnevno-noćni ritam, kretanje i ukupnu fizičku aktivnost, te na socijalne odnose u porodici i na poslu. Ukoliko su sve nabrojane navike pozitivne, dovešće do smirenja, neće biti anksioznosti, nema agresije i razdražljivosti, san je uravnotežen i miran, osoba je spokojna i vedra. Nažalost, retko viđamo ljude koji imaju uravnotežene i pozitivne sve nabrojane navike. Skoro redovno nedostaje neka od njih, pogotovo u današnje vreme brzog života, brze hrane, površnih kontakata, kada su porodice neretko razbijene, dok nam mediji često promovišu nedostižne poslovne, esetetske i socijalne ciljeve zbog čijih neispunjenja imamo osećaj da nismo uspeli u životu. Iz tih razloga, često smo svedoci bežanja od negativnih emocija u različite zavisnosti, od hrane do kocke, a danas im se pribraja i zavisnost od ekrana koji zaokupljaju pažnju, umaraju oči i mozak, daju lažni osećaj informisanosti i time postajemo deo virtuelnog sveta sa lažnim osećajem da nam to daje sigurnost, dok se zapostavljaju druženja i fini međusobni emocionalni kontakti koji šire radost i ljubav.

Vreme je praznika, mnogi ljudi su usamljeni, a kako sve to utiče na opšte stanje organizma?

- Da, mnogo ljudi je usamljeno, to se najčešće vidi i oseti u dane praznika kod ljudi koji nemaju porodičnu, prijateljsku ili neku drugu blisku vezu kroz koju se iskazuju emocije, podrška i ljubav. Tamo gde svega toga ima, tamo gde je komunikacija prava a ne viruelna, gde u naše živote nama dragi ljudi unose prijatnost druženja kroz emotivnu razmenu, tamo je radost i ljubav. Ako toga nema, sigurno je da će se po zakonu biologije javiti tegobe fizičke ili psihičke. Za to je jedina preventiva: više druženja, više zajedničkih boravaka u prirodi, više empatije, pomaganja drugima...

A kako, na primer, preterano uživanje u hrani može da nam naškodi i koji bio bilo lek za tegobe koje neminovno nastanu usled prejedanja?

- Takođe, u vreme praznika smo više više opušteni, želimo da zaboravimo brige i probleme, popuste kočnice što se tiče hrane i pića... Lekovi bi bili, a da nisu medikamentozni, kretanje i šetnja, aktivni odmor a ne samo sedenje, uz dovoljno tečnosti, raspoloženja i ljubavi...

Koji su prvi koraci koje možemo da preduzmemo da bismo uveli holistički pristup u svakodnevni život? Šta je neophodno da promenimo?

- Potrebno je menjati sebe, a to je najteže. Nekako, prema sebi smo blagi i puni razumevanja i uvek tražimo olakšice i kraće puteve kojima bismo da brzo i lako ostvarimo te promene. Međutim, taj put nije lak, podsetimo se na to da je za sve što smo postigli u životu trebao veliki rad i trud, odricanje, učenje, savladavanje raznih prepreka...

Prvo moramo biti svesni svog fizičkog, emotivnog i duhovnog stanja da bismo, uviđajući negativan obrazac naših navika, jasno postavili svoje prioritete. Radi o menjanju usvojenih obrazaca a to ukratko znači: u ishranu uvesti što više svežeg voća i povrća, redovno upražnjavati fizičke aktivnosti od šetnje u prirodi do specifičnih fizičkih vežbi, vratiti biološki ritam tj. prirodni dnevni i noćni režim čime će se obezbediti kvalitetniji san, maksimalno smanjiti upotrebu svih ekrana, što više se družiti sa pozitivnim ljudima, negovati već stečena prijateljstva i ostvarivati nova, edukovati se u cilju duhovnog napretka i ličnog razvoja i primenjivati sve naučeno.

Ovo su vremena u kojima nije lako živeti, mnogo je iskušenja, mnogo informacija, ljudi su danas previše okrenuti sebi i svojim potrebama, izlaz iz emocionalnih problema često traže na pogrešan način. Treba sagledati prvo sebe, potrebno je menjati svoju vizuru u smislu ispravnog pogleda na svet i ljude oko nas, boriti se sa sobom i za sebe u holističkom smislu a to znači da napredujemo i budemo bolji u svim aspektima našeg života kako bismo postali zdravi ljudi i celovite ličnosti.

BONUS VIDEO: