Stalna potreba za čašom vode može biti znak različitih zdravstvenih stanja, uključujući dijabetes ili hormonski disbalans. Ipak, u najvećem broju slučajeva uzrok je jednostavan, nedovoljan unos tečnosti tokom dana. Problem se može pojačati tokom toplih noći ili nakon obilnih i slanih obroka.
Povećana žeđ i potencijalni uzroci
Povećana žeđ, posebno kada je praćena čestim mokrenjem, može biti jedan od klasičnih simptoma dijabetesa tipa 1 ili tipa 2. Slični simptomi mogu se javiti i kod suvih usta (kserostomija), što može biti posledica disanja na usta tokom spavanja, hrkanja ili spavanja sa otvorenim ustima.
Na pojavu pojačane žeđi utiču i životne navike. Konzumacija slane, začinjene hrane ili alkohola u večernjim satima može dovesti do izraženog osećaja žeđi tokom noći.
Takođe, određeni lekovi, poput antihistaminika, diuretika i lekova za povišen krvni pritisak, mogu izazvati suvoću u ustima i povećanu potrebu za tečnošću.
Hormonski i drugi zdravstveni faktori
Stručnjaci upozoravaju da uzrok mogu biti i hormonski poremećaji, kao što su problemi sa štitnom žlezdom, odnosno hipertireoza, dijabetes insipidus ili bolesti bubrega.
U galeriji ispod pročitajte činjenice o hrani koje će vas iznenaditi!
Pored toga, i psihološki faktori mogu uticati na osećaj žeđi, kao i uslovi u okruženju, pregrejana spavaća soba može dovesti do pojačanog znojenja i gubitka tečnosti tokom noći.
Kada se treba javiti lekaru?
Povremena noćna žeđ najčešće nije razlog za zabrinutost. Međutim, ako se javlja svake noći i praćena je simptomima poput:
- čestog mokrenja
- naglog gubitka težine
- hroničnog umora
- suvih usta
važno je obratiti se lekaru. U takvim slučajevima preporučuje se i provera nivoa glukoze u krvi.
Kako ublažiti noćnu žeđ?
Stručnjaci savetuju redovnu hidrataciju tokom celog dana, a ne samo u večernjim satima. Takođe je važno održavati prijatnu temperaturu i odgovarajuću vlažnost vazduha u spavaćoj sobi.
Preporučuje se i smanjenje unosa soli i alkohola uveče, kao i lagana večera ako je žeđ povezana sa osećajem gladi.
Ako noćna žeđ postane učestala ili se pojave zabrinjavajući simptomi, ne treba odlagati posetu lekaru. Rana dijagnostika je ključ uspešnog lečenja potencijalno ozbiljnih stanja.
BONUS VIDEO:
