U vreme gripa i različitih vrsta prehlada, kada oslabi imunitet, često se javljaju crevne viroze (infekcije virusima) koje traju jedan do tri dana. Većina ih je prebolela barem jednom u životu, a zima je doba kada se najčešće ispoljavaju. Iako su im simptomi veoma slični nemaju veze sa bakterijskim oboljenjima kao što je salmonela.
"Reč je o infekcijama želuca i tankog creva, koja im najpre iritira sluzokožu, a potom izazivaju zapaljenje", objašnjava primarijus dr Vesna Mandrapa, specijalista opšte prakse u beogradskom Domu zdravlja "Stari grad".
"Uzrok mogu da budu različite vrste virusa: rotavirusi, adenovirusi, humani kalcivirusi i astrovirusi. U našim krajevima najčešći uzročnik ovih viroza je rotavirus, koji se javlja u zimskim mesecima, mada kalcivirusi ovo oboljenje mogu da izazovu tokom cele godine."
Simptomi- Povraćanje, dijareja, povišena telesna temperatura, glavobolja i, ponekad, bolovi u stomaku glavni su simptomi crevnih viroza, a često je jedan od ovih simptoma izraženiji.
"Od dana kada se zarazi do prvih simptoma najčešće prođe 10-50 sati. Prvog dana simptomi viroze su najjači, dok drugog i trećeg dana polako prestaju, osim kod izuzetno teških slučajeva. Da bi se pacijent pravilno lečio najvažnije je da što pre dođe kod lekara. Jer, svaki od ovih virusa izlučuje se stolicom obolelog i može da se identifikuje elektronskim mikroskopom, pa sa tim nalazom i na osnovu kliničke slike može da se ustanovi koji od virusa je uzrok obolevanja", objašnjava doktorka.
Po rečima doktorke ove viroze nisu opasne i većina obolelih se, bez posledica, oporavi za nekoliko dana. Ipak, ozbiljniji problem može da nastane kod onih koji povraćaju i imaju jak proliv.
"To prouzrokuje brzu dehidraciju koja izaziva komplikacije, posebno kod dece, starijih i hroničnih bolesnika, kao i kod onih čiji je imunološki sistem već bio oslabljen (oboleli od karcinoma, side). U svakom slučaju najvažnije je što pre doći kod lekara, jer je glavna terapija i prva pomoć infuzija koja nadoknađuje vodu i izgubljene elektrolite. Već posle prve doze većina pacijenata se bolje oseća. U lakšim slučajevima, posebno kada oboleli ne povraća, vodu i elektrolite, može da uzme peroralno. Nadoknada vode i elektrolita je najvažnija terapija kod akutnih crevnih infekcija, dok se antibiotici uglavnom preporučuju deci (posebno predškolcima) i onima sa već oslabljenim imunitetom."
Značaj ishrane za oporavak
"Važno je da pokušaju da popiju čaj bez šećera. Svakih pet minuta po gutljaj, a ako mogu i više. Sve vreme trebalo bi da jedu dijetalnu hranu, kao što su tost hleb, šargarepa (jer je bogata kalijumom koji se kod stomačnih viroza brzo gubi iz organizma), pirinač kuvan u slanoj vodi i lagana supa bez masnoća. Jogurt, mleko i slatkiši nisu preporučljivi. Važno je i da sa dijetalnom hranom nastave i nekoliko dana pošto nestanu simptomi", ističe doktorka.
Prevencija
Doktorka Mandrapa ističe da se stomačni virus brzo širi i veoma je zarazan za one koje kontaktiraju sa obolelim ili borave u istom prostoru.
"Ovi virusi se prenose zaraženom hranom i pićem, nečistim rukama i fekooralno (preko stolice i ispovraćanog sadržaja zaraženog), a protiv njih nema leka. Za one koji misle da su posle preležane viroze otporni na ove viruse, nažalost, nema dobrih vesti, jer taj imunitet traje svega nekoliko meseci, pa je moguće da se viroza ponovo pojavi za 4-5 meseci. Zato se onima koji su mu skloni preporučuje da redovno peru ruke, da paze šta jedu i da hrana bude termički obrađena. Naravno, na prvom mestu savetujem da se klone zaraženih, ako je to ikako moguće."
Zabranjeni lekovi
"Lekovi koji sprečavaju bolove (analgetici) i proliv (antidijaroici) u slučajevima stomačnih viroza ne smeju da se uzimaju. Analgetici se zabranjuju jer mogu da "maskiraju" primarnu hiruršku bolest kao što su upala slepog creva ili pucanje žučne kese, a antidijaroici jer povećavaju vreme zadržavanja virusa u želucu i crevima što im omogoćuva i duže delovanje", naglašava dr Mandrapa.
Hipovolemijski šok
Dehidracija može da bude toliko jaka da oboleli ne može da ustane iz kreveta (pada krvni pritisak zbog gubitka elektrolita), oseća obamrlost i drhtavicu, što može da izazove hipovolemijski šok.
"To se najčešće događa ako pacijent ima jake i česte prolive (7-8 puta), pa u stolici mogu da se nađu i tragovi sluzi i krvi. Na hipovolemijski šok ukazuju i pad arterijskog pritiska (ne može da se izmeri), neopipljiv puls, ubrzan rad srca, temperatura ispod pazuha se spusti na oko 30, a na rektumu je 40 stepeni! U takvim situacijama najbolje je pozvati hitnu pomoć", ističe doktorka.
Izvor: Bilje i zdravlje
