Iz sopstvenog iskustva možemo zaključiti da emocionalno stanje čoveka utiče na fizičko. Na primer, kada smo nervozni pred važan sastanak, možemo dobiti stomačne probleme, a nakon svađe sa partnerom moguća je glavobolja. Prevečlik stres može uzrokovati probleme sa krvnim pritiskom, stalno nezadovoljstvo i bes kardiovaskularne tegobe itd.
Tokom 1920-ih, fiziolog Volter Kanon otkrio je da povećana proizvodnja hormona stresa pokreće odgovor nervnog sistema koji ubrzava otkucaje srca i znojenje, usmerava krv u mišiće i oslobađa mast iz telesnih zaliha, sve u pripremi za mobilizaciju tela. Kada ste pod stresom, organizam se ponaša po principu bori se ili beži.
Kanadski naučnik Hans Selje pokazao je da u stresnoj situaciji ljudsko telo počinje da se prilagođava efektima stresa. Kada osoba doživi fizičku ili psihičku povredu, prvo ima anksioznu reakciju usled nagle aktivacije nervnog sistema. Srce počinje da kuca brže, krv juri u mišiće i, u ekstremnim slučajevima, osoba može izgubiti svest. Temperatura tela, krvni pritisak ostaju povišeni, disanje se ubrzava i hormoni počinju da se oslobađaju. Ako se stresna situacija produži, onda u sledećoj fazi (slabosti) stres može iscrpiti osobu. U iscrpljenom stanju, osoba je sklona bolesti.
Nivo stresa zavisi od toga kako se odnosimo prema događajima našeg života, jer svi događaji prolaze kroz takozvane psihološke filtere. Stres ne nastaje kao rezultat događaja kao takvih, već kao rezultat njihove procene sa naše strane. Na osnovu toga postoji grupa bolesti koju generiše sistem vrednosti čoveka - psihosomatske bolesti.
Krivac ovih bolesti je način na koji se stres doživljava. Negativna i neprijatna osećanja kada su učestala i stalna mogu biti okidači za razna oboljenja - dugotrajna ogorčenost, ljutnja ili zabrinutost mogu doprineti povećanom stvaranju kiselina za varenje hrane, koje delimično razjedu zaštitni sloj želuca i tankog creva, stvarajući čireve. Kao posledica pojačanog stresa, stvara se višak natrijuma, sužavajući se zifovi arterija i izaziva se visok krvni pritisak.
Prema naučnicima sledeće bolesti se mogu nazvati psihosomatskim:
• neurodermatitis i psorijaza
• čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu
• nespecifični ulcerozni kolitis.
• bronhijalna astma
• hipertenzija
• tireotoksikoza (disfunkcija štitne žlezde)
• reumatoidni artritis
• dijabetes i migrena
Stres nije sam po sebi uzrok oboljenja, već način na koji mi sami pristupamo određenim životnim situacijama. Prvi znak aktivacije modela bolesti je osećaj potištenosti i osećaj da život teče mimo vas, a vlasnik modela bolesti, koji još nije bolestan, već je spreman da pati. Osoba oseća nedostatak vitalne energije. Ljudi koji imaju povišen rizik od psihosomatskih oboljenja jesu oni koji imaju tendenciju da se žale. Svrha ovakvog ponašanja je da se opravda nečinjenje, nesposobnost da se odupre partneru, okolnostima, bolesti...
Kada se osoba žali, ona oslobađa svoj unutrašnji nemir i privremeno oseća olakšanja. Podsvest joj govori da uradi nešto, a osoba počinje da se žali i da očajava, jer na taj način pravda sebe za nečinjenje, neprihvatanje promene, ne trudi se da tu situaciju reši. Ovakvo ponašanje može biti okidač za psihosomatska oboljenja. Stoga je u ovom slučaju važno pobratiti se stručnom licu, psihologu, psihoteraputu, kako bi se radilo na povećanje samopoštovanja i smanjenje anksioznosti pacijenta, što će mu pomoći da uspešno prebrodi bolest ili se od nje zaštiti.
Kada s epristupa lečenju psihosamtskih oboljenja konsultacija sa psihologom može biti izuzetno značajna. Zadatak psihologa je da pomogne u formiranju normalnog stava osobe prema bolesti sa svešću o svojoj ulozi u procesu lečenja. Tokom psihološke konsultacije, čovek shvata da život, uprkos bolesti, ide dalje, i može da dobije zadovoljstvo iz svakog dana. Stvara se slika pozitivne budućnosti i aktivne životne pozicije, uključujući i u vezi sa kontrolom bolesti.
Izvor: Sensa