DANAS OBAVEZNO SPREMITE OVO JELO ZA SREĆU I ZDRAVLJE U DOMU: Običaj na praznik Svete Varvare koji su poštovali preci!

Praznik Svete velikomučenice Varvare pravoslavni hrišćani proslavljaju 17. decembra, a za ovaj dan vezuje se jedan stari običaj. Naši preci su na ovaj praznik pripremali "varicu", jelo od raznih žitarica, a koje se jede u narednim danima nakon praznika. Ovo je recept za tradicionalno jelo od pšenice:

Napomena: Ukoliko ne pripramte varicu za veći broj ljudi, možete smanjtii količinu sastojaka.

Priprema: Pšenicu i kukuruz prelijte vodom i ostavite da prenoći. Narednog dana dodajte čistu vodu i na niskoj temperaturi kuvajte oko 2 do 3 sata (dok tečnost ne ispari, a zrna omekšaju). Dodajte med i iseckane orahe, promešajte i poslužite. Biće još ukusnije ako ostavite da malo odstoji.

Veruje se da je praznik Svete velikomučenice Varvare priprema za Božić, a varica se, po tradiciji, jede tek sutradan, na praznik prepodobnog Save osvećenog. Zato je zovu i "savica". Prema verovanju, ovo jelo se pripremalo za zdravlje i sreću cele porodice.

Još jedan od običaja na praznik jeste da se na ovaj dan verovalo da je dobro posaditi žito, kao i da noći do Božića traju sve duže, a dani kraće.

Sveta Varvara, poznata kao i Sveta Barbara, živela je u trećem veku u vreme rimskog cara Maksimijana. Prema predanju bila devojka izuzetne lepote i mudrosti, a kada je odbila da se uda za nekog imućnog čoveka jer je želela da se posveti veri, njen otac Dioskor zatvorio je u kulu svog dvorca okruženu bogatstvom, udobnostima i sluškinjama. Zarobljena u kuli ona se još više duhovno razvijala, a onda je pobegla iz dvorca, da bi 306. godine stradala jer nije želela da se odrekne svoje vere. U narodu je dan svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu. Smatra se zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara... Njene čudotvorne mošti nalaze se u Kijevu.

Izvor: Sensa