Kognitivna nauka i ljudski razvoj

Određeni postulati kognitivne nauke nam mogu pomoći da se nosimo sa tehnološkim promenama i doprinesemo da se tehnologija razvija u pravcu koji je poželjan za ljudski napredak. Kada imamo razvojni način razmišljanja (’growth mindset’), mi verujemo da naše sposobnosti mogu da se razvijaju i da nisu ograničene. Kada nam je fokus na učenju i razvoju, umesto da se brinemo da li ćemo nešto uraditi ispravno, mi možemo da pratimo kako se stvari dešavaju i napravimo najbolji izbor u datom momentu. Ljudi koji imaju razvojni način razmišljanja su više svesni svojih sposobnosti, kao i vrlina i mana. Oni manje pate od anksioznosti i depresije i mogu bolje da se suoče sa problemima.

Kognitivna nauka ukazuje da kada smo orijentisani na proces, mi možemo bolje da primetimo šta se dešava i koje resurse imamo na raspolaganju. Ukoliko smo previše fokusirani na postizanje određenog cilja, često propuštamo mnoge prilike za učenje i razvoj koje utiču na kvalitet života. Takođe, kada imamo pozitivnu dispoziciju, mi lakše prihvatamo promene i skloni smo da verujemo ljudima. Pozitivna dispozicija ne znači samo ’misliti pozitivno’, ona eksponencijalno utiče na našu otvorenost ka novim idejama i stvaranje dubljih, podržavajućih odnosa. Kada naučimo da gledamo na stvari na pozitivan način, mi možemo kroz izazove puno da naučimo i time poboljšamo kvalitet našeg života na duge staze.

Dizajn usredsređen na čoveka

Stavljanje čoveka u centar inovacije, dizajna i tehnoloških procesa je vrlo bitno za razvoj. Kada su ljudi aktivno uključeni u proces dizajna, oni daju važne povratne informacije o efektima tehnologije na ljudski život i rad. Dok je u poslovanju fokus na brzoj integraciji novih tehnologija zarad profita, u dizajnu koji je usredsređen na čoveka glavni cilj je da tehnologija poboljša kvalitet ljudskog života, nivo saradnje i međuljudskih odnosa. Prioritet je na razvoju naprednih ljudskih veština kao što su kritično razmišljanje, sposobnost integracije informacija i kreativnost.

Mi znamo da svaka osoba ima jedinstven otisak prstiju, što ukazuje da svako od nas ima jedinstvene talente i vrline koje se mogu razviti tokom života. Dizajn koji je usredsređen na čovekadozvoljava ljudima da budu to što jesu, da se kreativno iskažu na poslu kao i u društvenoj sredini. Kada su ljudi autentični, oni se ne plaše da kažu ono što misle i osećaju odgovornost da doprinesu svojim jedinstvenim idejama. Autentičnost podrazumeva da smo deo nečega, da smo integrisani ali u isto vreme i jedinstveno biće u odnosu na kolektiv. Autentičnost takođe ukazuje na nasu moralnu autonomiju - da smo u stanju da svesno odlučujemo o tome šta je najbolje za nas i da pravimo odluke zasnovane na dubokim ličnim vrednostima.

Tehnološki napredak koji stavlja čoveka u centar dizajna i inovacija uzima u obzir da je ljudski život oblikovan društvenim, ekonomskim i kulturnim kontekstom. Održivost naše prirodne sredine je bitan faktor i svako narušavanje prirode direktno utiče na kvalitet ljudskog života. Boravak u prirodi omogućava čoveku da reguliše svoj nervni sistem, dok pristup zdravoj hrani, vodi i vazduhu, pomaze u fizičkom i kognitivnom razvoju. Kompleksnost ljudskog iskustva u analognom svetu, kroz čula dodira, sluha, mirisa i ukusa, kao i kroz dijapazon emocija, inspiracije i informacija kroz kontakt sa ljudima i prirodom, je ključ za integrisanje znanja i ljudski napredak. U sredini koja je psihološki bezbedna, ljudske sposobnosti mogu slobodno da se razvijaju. Stoga je stvaranje psihološki bezbedne radne sredine jedna od faktora koji utiču na uspešno poslovanje. U psihološki bezbednoj sredini, naše sposobnosti se mogu slobodno razvijati, ne plašimo se da pričamo o problemima, kao i da preuzmemo rizik u odnosima. U ovakvoj sredini postoji visok nivo transparentnosti i otvorene razmene mišljenja. U psihološki bezbednoj sredini, prioritet je na učenju i razvoju, a ne na izbegavanju grešaka po svaku cenu. Veliko značenje se stavlja na mentalno i emotivno zdravlje ljudi, odmor i relaksaciju, kao i međusobno ljudsko uvažavanje i razvijanje osećaja pripadnosti.

„Tek kada smo u mirnom fiziološkom stanju, mi dajemo signale da smo bezbedni za druge. To daje mogućnost povezivanja i ko-regulacije emocija koje određuju uspeh odnosa, kako profesionalnih tako i ličnih“ (Polivagalna teorija, Stiven Porges)

Razvoj svesti uz tehnologiju

Integrisanje novih tehnologija na način koji će odgovarati čoveku zahteva evoluciju svesti. Proširivanje percepcije na veći nivo kompleksnosti i integracije nam omogućava da sagledamo koje su dugoročne posledice novih tehnologija na naše zdravlje, kreativnost i kvalitet odnosa. Kada smo na egocentričnom nivou svesti, mi vidimo sebe kao odvojene od drugih ljudi i od prirode, imamo izražen strah od promena i potrebu za kontrolom. Opsednuti smo pitanjima kao sto su „Šta će biti sa mnom“ ili „Kako će ovo uticati na mene?“. Ovakva pitanja su samo-referencijalna i ne vode ka pozitivnom rešenju. Na egocentričnom nivou svesti, mi smo preokupirani preživljavanjem i lako upadamo u strah, anksioznost i depresiju.

Sa druge strane, na integralnom nivou svesti, mi vidimo sebe kao deo sveta koji može značajno utiče na proces razvoja i promena. Imamo visceralno iskustvo pripadnosti našoj sredini i zajednici. Na tom nivou svesti, mi znamo da smo odgovorni za pravac ljudskog razvoja i aktivno radimo ka našoj zajedničkoj svrsi. Uviđamo kompleksnost ljudskog života i prednosti kako digitalnog tako i analognog aspekta života. Vidimo veliki značaj u međuljudskih odnosima i povezanost sa ljudima sa kojima živimo i radimo doživljavamo kao veliko bogatstvo i blagoslov.

Na integralnom nivou svesti, mi uvažavamo tehnološki razvoj kao deo ljudskog života, ali ne osećamo potrebu da upoređujemo inteligenciju mašina sa ljudskom inteligencijom. Jasno nam je da postoje razlike između sposobnosti mašina koje obrađuju veliku količinu podataka u rekordnom vremenu i ljudske inteligencije koja može podatke da upotrebi na novi način kroz kreativnost, integraciju informacija, kontekst i stvaranje novih ideja.

Ulaganje u ljudski i društveni kapital

Pandemija je otkrila da u radnim organizacijama postoji nizak nivo poverenja od strane zaposlenih. Znatan procenat ljudi ne oseća pripadnost radnoj sredini i razmišlja o promeni posla. Nedostatak poverenja u organizacijama je izazvan odnosom prema ljudima kao prema mašinama. Istraživanja pokazuju da nedostatak poverenja može da dovede do smanjene produktivnosti, kreativnosti i inovacije. Da bismo izgradili ljudski kapital, potrebno je da se upitamo u kojim oblastima ljudi dodaju vrednost u odnosu na mašine. Generisanje novih ideja, strateško razmišljanje, uvid u kontekst i donošenje odluka o tome kako je najbolje da se tehnologija primeni, su neke od oblasti u kojima je ljudska inteligencija potrebnija od mašina.

Da bi se stvorile radne sredine u kojoj ljudski potencijal može biti najbolje iskorišćen, potrebno je ulagati u kolektivni, društveni kapital. On određuje kvalitet ljudskog talenta, stvaranje radne kulture i podržavajućih međuljudskih veza koje dalje grade potencijal za razvoj. Kreativan rad i inovacija su društvene prirode i obojeni ljudskim odnosima. Poverenje se stvara u analognom svetu – kroz česte kontakte i signale kao sto su izraz lica, ton glasa, sposobnost slušanja sagovornika i vokalizacije ideja. Integracija informacija, kreativnost i saradnja na najvišem nivou zahtevaju duboku povezanost među ljudima i stvaranje dugoročnih zajedničkih ciljeva.

U vreme velikih tehnoloških promena i digitalizacije, prvobitno je da uvažimo strah od promena. Prevazilaženje straha će nam pomoći da vidimo ljudski rad kao nešto uzvišeno, da negujemo autentičnost i verujemo da se naše sposobnosti mogu razvijati tokom života. Nove tehnologije mogu da nam pomognu da napredujemo u željenom pravcu i doprinesu poboljšanju kvaliteta ljudskog života. Do nas je kako ćemo koristiti tehnologiju u našem razvoju i svako od nas ima odgovornost da utiče na taj proces. Ukoliko je prioritet na razvoju ljudskih veština kao sto su kritično razmišljanje i kreativnost, kao i povećanju društvenog kapitala, stvorićemo uslove za bolji kvalitet života i najviši nivo saradnje.

Izvor: Sensa/Milena Bratičević, dr Integralnog zdravlja; konsultant i predavač za mentalno zdravlje i psihološku bezbednost; www.nondualperspectives.com

Prethodna strana