Život je prepun raznih MORANJA, i to je realnost za koju ni jedno pozitivno psihološko stanovište ne može učiniti da nestane. Svi ih imamo, ta naša "moranja", i u tome smo isti. Razlikujemo se ipak po tome kako ta svoja „moranja” doživljavamo i kako se prema njima odnosimo. Ne bi ni bilo potrebe za pisanjem ovog teksta, a ljudi bi svakako imali znatno manje problema, kada svoja MORAM ne bismo doživljavali kao teret i zatvor. Problem nastaje onda kada neka (ili sva) moranja prihvatimo kao stil života, kao nepromenljivu kategoriju i kao zamku iz koje ne možemo da se izvučemo.

MORANJE KAO ŽIVOTNI STIL

  • Moram da idem na posao...
  • Moram da odgovorim na svačije pitanje...
  • Moram da budem lepa/dobra/savršena/odgovorna/uspešna...
  • Moram da ostanem u braku...
  • Moram da izađem iz braka....

Spisak je beskonačan. Prepoznajete li se u nekoj od ovih rečenica? Pada li vam na pamet neko vaše, lično i intimno moranje? Verujem da je odgovor potvrdan, jer način života i odrastanja koji svi mi iskusimo zapravo dovodi do neminovnog formiranja našeg UVERENJA da nešto MORAMO. Dok smo deca, i dok još uvek ne poznajemo načela i pravila odraslog sveta, za nas je život igra i boravak u sadašnjem trenutku. Međutim, kako živimo sa odraslima i u svetu odraslih, najčešći način na koji nas odrasli "uvode u red" i u svet u kome odrastamo jesu naredbe.

Razlozi za ovakav način vaspitanja su različiti:
• naši roditelji/vaspitači odgajani su na isti način, te prate model, ne znajući ili ne mogavši drugačije;
• plaše se da nešto loše može da nam se desi ako radimo po svome, a shvataju da ne želimo sami i spontano da ih poslušamo, te primenjuju silu izraženu kroz imperativni oblik glagola „morati”;
• uvereni su da je njihov način jedini ispravan, te nam ga nameću, želeći nam najbolje…

I tako, slušajući celo detinjstvo, a možda i ceo život, kako nešto moramo, što je često praćeno pretnjom posledicama, mi s vremenom poverujemo da je to istina i to postaje naše uverenje. Došavši u godine kada više ne zavisimo od roditelja ili drugih ljudi, kada imamo slobodu da sami definišemo svoja pravila života, imamo priliku da otvorimo paket koji sadrži jedan izuzetno vredan poklon po imenu IZBOR. Ovo znači da možemo da izaberemo koja moranja su i dalje na snazi, a koja su možda zastarela. Zato je važno da upoznate svoja moranja, kao integralni deo sebe, a zatim da ih provučete kroz filter sledećih pitanja:

  • Ko kaže da to moram?
  • Da li je za mene JOŠ UVEK apsolutna istina da ja to moram?
  • Od čega me štiti ovo moje moranje?
  • Čega se pribojavam ako se odreknem ovog svog moranja?

Rezultat ovog preispitivanja može biti taj da shvatite da neka moranja više nisu aktuelna (recimo, "Moraš da ostaneš u braku"), a neka i dalje važe ("Moraš da radiš da bi imala sredstva za život"). Time ćete biti već značajno olakšani i oslobođeni, shvativši da neka moranja pripadaju prošlosti, neka uverenjima vaših roditelja koja nisu u skladu sa vrednostima koje vi danas poštujete, a neka su kulturološki i društveni „standardi” koje većina ljudi prihvata bez mnogo preispitivanja. Ovo je lakši deo posla.

Teži deo, koji ipak ne mora da bude toliko težak, nastupa kada shvatite da na svom spisku možda imate još čitav niz moranja kojih niste spremni da se odreknete, za koja i dalje verujete da su aktuelna i da vode do toga da se osećate zaglavljeno.

I za to postoji rešenje, koje započinje vašom svesnom odlukom da želite da promenite SVOJ DOŽIVLJAJ tih svojih aktuelnih moranja. Napravite novi spisak, na kome ćete navesti sve isto, osim glagola – zamenite JA MORAM na početku rečenice sa JA ŽELIM ili JA BIRAM. (Recimo, umesto JA MORAM da idem na ovaj posao, iako ga ne volim, napišite JA BIRAM da idem na ovaj posao, iako ga ne volim). Možda osetite otpor u prvom trenutku ili pomislite da je besmisleno, jer to ne birate i ne želite. Delovaće vam kao zavaravanje. Međutim, nije u pitanju laž niti zavaravanje, već vaša SVESNA ODLUKA da promenite svoj doživljaj nečega za šta ste shvatili da trenutno ne možete da eliminišete iz svog života.

Na koji način će ova promena glagola uticati na vas? Reči nose specifičnu energiju, jer iza svake reči stoji određeno značenje koje vrednujemo, bilo na osnovu iskustva ili nekog drugog kriterijuma. Reč MORATI nosi tešku energiju, osećaj zaglavljenosti, otežava disanje i pojačava adrenalin. Sa druge strane, reč IZBOR nosi laku energiju, slobodu, otvorenost, olakšava disanje i snižava adrenalin. Osećamo se bolje i lakše kada za nešto znamo da možemo da biramo. Ovom svesnom igrom reči vi sebi pomažete da vaš osećaj povodom neke obaveze bude lakši, i tada ćete joj lakše i pristupiti.

  • Ja biram da opeglam ove stvari.
  • Ja biram da odem baš sada u prodavnicu.
  • Ja biram da ustanem ovako rano.
  • Potpuno drugačiji osećaj, zar ne?!

Kako promena MORAM u ŽELIM deluje u praksi: Podeliću sa vama dva svoja primera. Za vreme vanrednog stanja u proleće 2020. godine, uvedenog zbog pandemije korona virusa, u situacijama kada je policijski čas bio na snazi, ja sam svesno i namerno sebi govorila „Ja biram da sada budem u kući. Mogu da izađem van, ali ne želim. Hajde da smislim čime bih mogla da se pozabavim za to vreme.” Naravno da sam na svesnom nivou znala da to nije istina, ali moja podsvest, kojoj sam to ponavljala, to nije znala, jer podsvest je na nivou četvorogodišnjeg deteta i sve shvata bukvalno. Više puta ponovljena laž, kako za našu podsvest, tako i za nas, postaje istina. U ovom slučaju, u pitanju je bela laž, koja ima nameru da nas zaštiti i pomogne nam da se osećamo bolje, dok se ne steknu uslovi da se promene okolnosti.

Prilikom odlaska na jedan intervju, dok sam još radila u bankarstvu, imala sam užasnu tremu, jedva sam držala volan, osećala sam kako mi se mozak blokira, a IQ opada rapidnom brzinom, i shvatila da nešto moram da učinim. Duboko sam udahnula i rekla sebi: „Hej, pa ja biram da idem na ovaj intervju. Ovo je moj IZBOR, a ne MORANJE”. Istog trenutka sam osetila neverovatno olakšanje. Nastavila sam da mantram tu rečenicu sve dok nisam stigla na cilj, i znate koji je rezultat bio – briljirala sam na intervjuu, izabrali su me za tu poziciju, oduševljeni, ali sam ja njih odbila, jer nisu ispunili moja očekivanja. Izbor je dvosmerna ulica, zar ne?!

Važno je da shvatite da ovu transformaciju svojih MORANJA u svoje IZBORE ne sprovodite zato da biste sebe uverili kako je za vas u redu i prihvatljivo da činite stvari koje ne želite, ne volite i zbog kojih se osećate loše!

Ovo radite zato da biste sebi omogućili da se osećate bolje i da možete da funkcionišete u uslovima trenutno teških okolnosti, dok za to vreme ili preduzimate nešto na promeni tih okolnosti (ako imate uticaj nad tim), ili čekate da se okolnosti promene (ako na njih nemate uticaj).

Ako vam je ovaj proces izazovan i shvatate da ne možete sami, javite mi se da vas u tome podržim.

Izvor: Sensa/TEKST: Ana Rodić