Histrionični poremećaj ličnosti je mentalni poremećaj koji podrazumeva hiperemocionalne i ekstremne reakcije traženja pažnje. Ljudi sa ovim stanjem imaju tendenciju da se ponašaju veoma dramatično, imaju impulsivne emocije i trude se na razne načine da privuku pažnju drugih. Ove osobe su obično entuzijastične, energične, koketne i vesele. Međutim, kada nisu u centru pažnje, njihovo ponašanje može postati negativno, praćeno preterano impulsivnim ponašanjem i reakcijama.
Američko udruženje psihijatara objašnjava da ljudi sa ovim poremećajem "mogu da budu neprijatni kada nisu u centru pažnje, mogu da koriste fizički izgled da privuku pažnju na sebe ili da imaju nagle promene raspoloženja ili preuveličane emocije". Ove ličnosti imaju tendenciju da budu veoma teatralne i nestalne, a mogu biti i prilično zahtevne, egocentrične, zavisne, pa čak i bezobzirne.
Istraživanja pokazuju da ovaj poremećaj pogađa oko 2-3% populacije. Muškarci i žene su podjednako pogođeni ovim stanjem. Evo koji simptomi ukazuju na histrionični poremećaj ličnosti:
- Uporno traženje pažnje od drugih
- Teatralno ponašanje sa preterano dramatizovanim emocijama
- Preterano privlačenje pažnje fizičkim izgledom, provokativnim oblačenjem i seksualnošću
- Osećaj nelagodnosti kada ne uspeju da privuku očekivanu pažnju
- Preterano fokusiranje na fizički izgled
- Neprekidno traženje odobrenja ili uveravanja
- Brzo promenljive i plitke emocije
- Kreiranje nejasnih odnosa
- Lako im rutina dosadi, stalno traže nova iskustva i veze
- Nagle promene raspoloženja
- Slaba tolerancija na frustracije
- Veoma osetljiv na neodobravanje ili kritiku
- Donošenje ishitrenih odluka
- Egocentričnost
Prema studiji iz 2018. , ljudi sa histrioničnim poremećajem ličnosti takođe mogu biti pogođeni aleksitimijom. Ovo stanje otežava pojedincu da identifikuje ili izrazi emocije. Oni takođe imaju povišen rizik od depresije. Prvi simptomi se mogu javiti već tokom detinjstva.
Uztoci za pojavu ovog poremećaja mogu biti razni, od genetike, modela vaspitanja, preko traumatičnih iskustava i nepovoljnih životnih navika. Kada simptomi oovog poremećaja počnu nepovoljno da utiču na profesionalni razvoj, raaspoloženje, kreiranje društvenih i emotivnih odnosa, odnosno na sam kvalitet života, neophodno je javiti se stručnjak za pomoć. Najčešće se primenjuje psihoterapija koja podrazumeva i određene vežbe i alate koji pomažu osobi da se oslobodi negativnih emocija i u sebi ponovo pronađe mir i ravnotežu.
Izvor: Sensa
ISPOVEST ŽENE KOJA SE RAZVELA POSLE 33 GODINE BRAKA: "Uselila sam se u garsonjeru sa jednim koferom, bila sam presrećna"
VELIKI HOROSKOP ZA NAREDNIH 6 MESECI - OD JUNA DO DECEMBRA: Ovan postiže cilj i uspeh, Lav ulazi u novu ljubavnu vezu!
KAKO DA NOSITE PANTALONE AKO IMATE PREKO 50: 6 najboljih saveta profi stilista - izgledaćete mlađe, vitkije i super šik
PSIHOLOŠKI TEST - DA LI MAČKA SA SLIKE SILAZI ILI SE PENJE UZ STEPENICE: Odgovor otkriva kakva ste ličnost zapravo!
TEST LIČNOSTI OD 15 SEKUNDI, IZABERITE KOJA BISTE ŽIVOTNIJA NAJPRE BILI: Otkriva ko ste zaista i kako vas drugi vide!