Osobe koje doživljavaju napad panike mogu se sa ovim neprijatnim stanjem suočiti bilo gde i u bilo koje vreme. Najčešće se manifestuje kao bezrazložni napad anksioznosti ili straha - može se javiti strah od smrti i osećaj bespomoćnosti. Simptomi napada panike najčešće su: drhtanje, ubrzano disanje, ubrzano lupanje srca, kratak dah, osećaj nedostatka vazduha, kompresija ili jak bol u grudima, osećaj toplote, hladnog znoja, jeza, pečenje koža na vratu i licu, vrtoglavica, mučnina, bledilo.

Napad panike može nastati iznenada, bez bilo kakvog okidača, odnosno spoljne pretnje. Istraživanja pokazuju da su žene podložnije napadima panike u odnosu na muškarce, a najviše se događa u starosnoj dobi od 25 do 35 godina. Nažalost, sa napadima panike mogu se suočiti i deca, odrasli ljudi, kao i stariji od 60.

Osnovni uzrok napada panike mogu biti biti stres, anksioznost ili iscrpljenost. Povećan rizik od napada panike imaju osobe koje imaju nesanicu, nedostatk sna, fizički i emocionalno su preopterećeni, kao i oni koji su konzumirali alkohol.

Kako se nositi sa napadom panike?

Psihoteraputi pre svega savetuju da se fokusirate na svoj dah i predlažu da dišete stomakom, usmeravajući pažnju na izdah. Pokušajte da osvestite svoje telo, da budete svesni njegovog prisustva. Da biste to uradili, morate stati na obe noge, "uzemljiti se" - zamislite da strah prolazi kroz vas u zemlju, kao električna struja, uhvatite se za nešto čvrsto ili rastresite ruke razmišljajući kako se oslobađate napetosti.

Ukoliko je neko blizu vas razgovarajte sa njim i objasnite da imate napad panike. Istaknite kako se osećate - izgovorite svaki osećaj naglas, recite drugima da se plašite. Izražavajući svoj strah, smanjujemo svoju anksioznost.

Napad panike je ozbiljno stanje koje ne treba zanemariti, ali važno je shvatiti da možete da se nosite sa njim i da ga prevaziđete uz pomoć stručnog lica. Kompetentan pristup, uključujući psihološku terapiju, omogućiće vam da se uspešno rešite problema.

Izvor: Sens