Da li još uvek zamerate nešto svojoj majci? Postoje situacije u našem odrastanju i vaspitanju koje biste sigurno uradili drugačije nego vaša majka. Ipak, ako dugo u sebi držimo tu ljutnju, preispitujemo odluke svojim roditeljima, i ne opraštamo im za greške iz svog detinjstva, teško ćemo preuzati odgovornost za svoj život kao zrela osoba i iskoristiti svoje potencijale.

Majkla je prva osoba sa kojom imate kontakt kada se rodite. Deca oponašaju svoju majku, ona je njihov autoritet, izvor sigurnosti, ljubavi i utehe. Ako se nekoj osobi postavi pitanje o tome kakvu majku ima, onda u početku dolazi slika iz detinjstva. Uprkos činjenici da osoba raste i sazreva, slika majke ostaje stabilna i nepromenjena, čak i ako se razboli ili umre. I osoba nastavlja da gradi svoj život u odnosu na sliku koja je dugo zapisana duboko u podsvesti.

Geštalt psihoteraoputkinja Ala Bazhan objasnila je da takva figura majke se formira iz najčešćeg stanja koje je dete imalo usled odrastanja pored svoje majke. Na primer, beba se plašila da će majka otići - kreira slike neuhvatljive ili odbijajuće majke. Ako je beba mirna pored svoje majke, formira se slika majke koja voli i prihvata. Ako je majka dete često grdila, okrivljavala ili sramotila dete, onda se javlja slika stalno prisutne i kritične majke. Zbog prisustva određene virtuelne majke u glavi, osoba stvara svoj uobičajeni obrazac ponašanja, uprkos tome što se majka vremenom može promeniti i početi drugačije da se odnosi i prema detetu i prema životnim situacijama. Dakle, svako od nas ima dve majke: pravu ženu, ako je još živa, i iluzornu sliku majke iz detinjstva, zasnovanu na neproživljenim osećanjima. Nažalost, ta slika majke iz detinjstva često zasenjuje sliku prave majke, odnosno ličnosti kakva je naša majka trenutno.

Mnoge majke kroz vaspitavanje deci, često nenamerno, nameću određeni scenario koji se odražva i u odraslom dobu. Svaka odrasla osoba ima puno pravo da samostalno odluči gde, kako i sa kim da živi, koju profesiju da izabere. Međutim, u trenutku izbora mnogi imaju unutrašnju anksioznost i sumnje. Ako ih pažljivo razmotrite, onda se iza ovoga često krije nesvesni strah: majka će biti uznemirena, nezadovoljna, osuditi, odbaciti ili čak proklinjati. Za mnoge ljude je najgore da čuju reči svoje majke: "Nisi više moj sin. Ti više nisi moja ćerka".

Ako su roditelji u detinjstvu bili strogi, stalno kažnjavali dete, grdili ili bili nezadovoljni detetom, onda će strah od gubitka naklonosti majke biti višestruko jači. I biće mnogo teže da u odraslom dobu to prevaziđe. Upravo ta potisnuta sećanja iz detinjstva se pojavljuju u obliku anksioznosti kada morate sami da donesete neke važne odluke u životu.

Kako započeti život bez razmišljanja da li će ga vaša majka odobriti?

Da biste to mogli, morate da vidite da je mama obična žena, a ne svemoćno božanstvo sa neograničenom moći. A ova žena ima zavist, ogorčenost, strahove i mnoga ograničenja koja je sebi stvorila ili je dobila tokom vlastitog vaspitanja.

Zamislite situaciju u kojoj je majka rekla devojčici koja nije htela da oljušti krompir: "Kome ćeš ti trebati tako lenja?" Iz ovih reči devojčica otkriva: "Za muškarca i poslodavca potrebna je žena koja je spremna da bespogovorno radi, čak i ono što joj se ne sviđa. Ako ne želi nešto da radi, onda ne može da ima kvalitetnu vezu sa partnerom, niti da napreduje u poslu." Odrasla i zrela žena može da primeti da se nekada njena majka skrivala iza slične situacije da se ne bi suočila sa svojim bolom od propale veze sa muškarcem, i tako sada pokušava, ne na pozitivan način, da zaštiti svoju ćerku od situacije koju je ona proživela.

Za ženu koja ima osećaj beskorisnosti važno je da se seti te priče i odgovori svojoj imaginarnoj majci: "Mama, žao mi je što ti nije uspelo. Ja ću biti u redu." Kada prevaziđete negativna uverenja koje vam je majka usadila kao maloj devojčici, vi dozvoljavate sebi da sledite vlastite želje. Izaberite sebe i svoje zadovoljstvo, ostavljajući mamu i njen pogled na život na miru. Nema potrebe da prepravljate mamin život, pokušavate da promenite mišljenje ili ulazite u takmičenje, niti da se stalno dokazujete da ste bolji, da ste prevazišli njene kritike iz detinjstva. Dovoljno da počnete da živite svoj život.

Živeti svoj život znači ne razmišljati neprestano i opterećujuće o tome da li će vaše okruženje, posebno roditelji, odobriti vađšu odluku kao zrele osobe da li da se udate, promenite posao ili se preselite u drugi grad... Birate da kreirate svoj put u skladu sa svojom srećom i težnjama, bez strepnji, sumnji i straha da li će se nekome to dopasti ili je imao od vas drugačija očekivanja. Kada ste bili dete, majka vam je govorila šta je najbolje za vas, ali kao odrasla, zrela i samostalna žena, sada sami znate i možete da izaberete svoj put.

Izvor: Sensa