Bolna leđa, išijas, discus hernia, glavobolja, vrtoglavice: kakve posledice ima narušeno zdravlje kičme i kako da ih sprečimo

Naše telo je poput biljke uronjene u vodu. Ako ga negujemo, ono će da jača i raste uvis, a kad ga zanemarimo, stisnuće se i isušiti. Oslonac ljudskog tela je kičma. Moćan, a istovremeno tako nežan, organ pomalo podseća na dirke klavira. Ukoliko naučimo da ispravno sviramo taj instrument, ujedno ćemo ga i negovati. Ipak, briga o adekvatnoj fizičkoj aktivnosti, pravilnom sedenju i opterećivanju tela nije jedini pravi pristup zdravlju kičme. Potrebno je da se vodi računa i o emocijama jer ljutnja, bes i nagomilane frustracije mogu da naruše stabilnost stuba koji nas podupire.

Antistres asana koja jača kičmu ugroženu skoliozom: Privrtta Janu Širšasana umiruje um i snaži telo...

Osim nagomilanog stresa, bol u donjem delu leđa može da izazove i ono što unosimo u organizam, odnosno ono što jedemo.

„Ljudi uopšte ne razmišljaju o tome koliko je lumbalni deo kičme povezan s organima za varenje. Ako jedemo teško svarljivu ili naprosto nekvalitetnu hranu, nastaju upalni procesi u crevima, jetri, želucu, a sve to ponovo uzrokuje gomilanje toksina i bola koji se prenosi u leđa. Koliko je povezan probavni i urogenitalni trakt s leđima i bolom najbolje pokazuje primer bola koji osećamo u PMS-u. Gde vas tada boli? Najčešće bole leđa", objašnjava Jagodić Rukavina.

Svetski poznati ajurvedski lekar Rama Prasad uveren je kako je većina bolnih leđa u tesnoj vezi s otrovima koji se gomilaju u jetri. „Kad se smeje vaš sistem za varenje, smeju se i vaša leđa", slikovito objašnjava Rama Prasad. Prema kineskoj terapiji Chi Nei Tsang, trebalo bi da se napravi test intolerancije na hranu, potom opuste unutrašnji mišići uzimanjem hrane bogate magnezijumom i cinkom (na primer, mahunarke i žitarice), ojačaju kosti vitaminom D i izbaci slatko iz ishrane.

Kako se krećemo?

„Tek na trećem mestu uzroka bolova u leđima je naš fizički stil života. Premalo se krećemo, ali je još pogubnije to što se krećemo pogrešno. Zaboravljamo da nam je nakon rođenja trebalo godinu, pa i duže, da naučimo da hodamo, a tri godine da se to hodanje poveže s mozgom u celinu i da se slože svi neurološki spojevi bitni za kasniji normalan život", objašnjava Jagodić Rukavina. Ipak, tokom života neke sposobnosti gubimo jer telo gotovo i ne koristimo. Stoga počinjemo, često zbog stresa, opet pogrešno da hodamo. Opterećujemo pogrešne mišiće i zglobove, što nam ponovo stvara probleme.

„Otuđili smo se od sopstvenog tela. Ljudi često više nisu sposobni da stoje na jednoj nozi, ne mogu jednostavno da pomeraju jednu od najvažnijih kosti u telu - karlicu, a sve je to dokaz da nešto pogrešno rade. Zato na pitanje koji je sport dobar za lečenje bolnih leđa zapravo nemam tako jednostavan odgovor, ali to svakako treba da bude kombinacija vežbi u kojima nije samo dovoljno da se jačaju površinski mišići, nego i da se aktiviraju dublji slojevi mišića", objašnjava Jagodić Rukavina.

Zato je osmislila poseban program vežbanja u kojem kombinuje više poznatih tehnika poput klasičnog pilatesa, gimnastike, joge i plesa. Iz njih je izvukla elemente potrebne da bi se telo vratilo u ravnotežu, probudili uspavani i zaboravljeni mišići i aktivirao protok unutrašnje energije i pokrenuo i razgibao lokomotorni sistem.

Preporučuje i hodanje ili nordijsko hodanje, ali napominje kako bi bilo dobro da neko stručan ipak proceni koliko dobro znamo da hodamo jer mnogi ljudi pogrešno hodaju ili imaju problema sa stopalima, što može da utiče na celokupno držanje tela, pa od hodanja nema prevelike koristi.

I loš izbor cipela može da prouzrokuje ozbiljan problem s leđima. Previsoke potpetice, odnosno one više od pet centimetara, teraće vas na nepravilno držanje. Telo se tada naginje prema napred, pokreti postaju neuravnoteženi, a posledice su bolovi.

„Idealno bi bilo kad bismo hodali bosi, ali to ne znači da iz jedne krajnosti treba da odemo u drugu i odmah svuda hodamo bosi. Kod kuće možete da zaboravite na papuče, a pri izlascima i rekreaciji držite se udobnije obuće", savetuje Ana-Marija. Jednako loše kao pogrešna obuća, na leđa mogu da deluju i neadekvatni brushalteri. Ako imate veće grudi i teško vam je da nađete odgovarajući brushalter, razmislite o sportskom brushalteru koji je možda manje atraktivan, ali će ravnomerno da raspodeli teret.

PageBreak

Kako je najbolje sedeti na poslu

Svaki udah doslovce rasteže kičmu, podstiče cirkulaciju, popravlja držanje tela i stanje leđa. Dr Eric Goodman, australijski kiropraktičar i autor razrađenog programa vežbanja Foundation Training pomoću kog su se mnogi rešili bolova i naučili pravilno da drže telo, smatra da dobar deo problema s leđima može da se reši upravo pravilnim disanjem.

Predlaže jednostavnu vežbu - pet dubokih udaha iz dijafragme kako bi se rastegli unutrašnji mišići, smanjilo opterećenje na leđa i generalno podstakla razmena energije.

„U stojećem položaju stavite palčeve na zadnje rebro, a male prste na kukove. Pravilan udah je onaj koji će da rastegne tako postavljene dlanove. Bilo bi dobro da ovu vežbu ponavljate najmanje tri puta na dan", predlaže dr Goodman. Izuzetno je bitno, upozorava, da prestanete da pušite jer pušenje usporava cirkulaciju i troši kiseonik, a sve to utiče na gomilanje toksina, između ostalog, i u leđima.

Iako na nju utiču mnogi faktori, većina lekara će da kaže da kičma najviše pati zbog sedećeg načina života, savremenih radnih mesta koja podrazumevaju dugo sedenje za računarom i nepravilan položaj tela. Lekari se slažu da je prevencija najvažnija, i kako je izuzetno važno da se rade odgovarajuće vežbe za vrat, kičmu i udove.

„Svaka dva sata treba da se ustane od računara, prošeta se. Takođe, kada se radi s mišem, ruka ne sme da bude u grču, a i korisno bi bilo imati klupicu na koju mogu da se oslone noge", savetuje dr Ljiljana Buntić, specijalistkinja medicine rada iz zdravstvene ustanove Euromedica. Dugotrajno sedenje za računarom, pogotovu ako je monitor postavljen sa strane, previsoko ili prenisko, često uzrokuje bolove i ukočenost u vratu ili u vratnom delu kičme, a može da uzrokuje i glavobolje, vrtoglavice ili tinitus (zujanje u ušima).

(VIDEO) Maja Popov: kako da primenimo terapijsku jogu protiv bolova u kičmi, zglobovima i kolenima...

Osim vratnog, najčešće pati lumbalni (donji) deo leđa. U početku se bol oseća lokalno i fizioterapeuti savetuju da bi već tada trebalo reagovati jer se problem povećava kada bol počne da se širi u zadnjicu i nogu.

„Najbolje bi bilo da se skrati vreme sedenja i rada za računarom, ali kako mnogim ljudima to naprosto nije opcija, savetujemo da se zauzme položaj koji najmanje opterećuje kičmu - monitor treba da bude pravo ispred tela, u nivou očiju kada se zauzme sedeći položaj; stopala u odnosu na potkolenicu i kolena u odnosu na kukove treba da budu pod uglom od 90 stepeni, zadnjica sasvim privučena do naslona stolice, a lumbalni deo leđa ne sme da bude uvijen, nego oslonjen na naslon. Pritom lopatice lagano treba da približavate kičmi, ramena da spustite, a bradu da držite paralelno s podom i lagano uvučete, tako da uši budu u ravni s ramenima. Laktovi treba da budu oslonjeni na naslon ili na sto", savetuje fizioterapeutkinja Jadranka Brozd.

Opuštanje i istezanje

Česta je zabluda da će ljudima koji mnogo sede za računarom pomoći aktivnosti poput vožnje bicikla, trčanja ili klasičnog vežbanja u teretani.

„Naravno, aktivnost je jako bitna i može itekako da pomogne, ali trebalo bi, barem u početku, da bude ciljana i da teži opuštanju i istezanju blokirane i skraćene muskulature i aktivaciji inhibirane.

Vežbe istezanja muskulature vrata, prednjeg dela ramena i grudi, ligamenata i mišića karlice i natkolenice, kao i specifične vežbe aktivacije lopatica i dubokih stabilizatora vratne i lumbalne kičme, od najveće su pomoći u ovoj problematici, ne samo kao kratkoročno nego i dugoročno rešenje", kaže Brozd. To znači da ciljanim vežbama treba prvo probuditi, a potom i ojačati dublje slojeve mišića, i to pre svega mišiće donjeg dela tela, koji je ujedno i potpora za sve ostale delove. Bez zdravih leđa, nema ni zdravog, energijom ispunjenog života. Ali, to kako zadržati zdravlje nije pitanje koje ima jednoznačan odgovor. Stoga, osluškujte svoje telo i preispitajte svoju svakodnevicu. Već i male korekcije dovoljne su da krenemo na put promene.

PageBreak

Koje navike dovode do glavobolje

Doktor kiropraktike Michael Šantek iz centra Kiromax kaže kako sedenje samo po sebi nije zdravo, a dugotrajno sedenje, naročito nepravilno, rezultira promenama koje uzrokuju trajne probleme.

„S novim navikama dolaze i nove dijagnoze. Bolna leđa, išijas, hernija diska (discus hernia) posledice su načina življenja. Naše telo je savršena mašina, ali kako je čuvamo, tako će ono da nam i vraća. Onaj ko se loše drži, ne pazi kako sedi, šta jede, mnogo sedi, ne vežba i ne brine se o svojoj kičmi može da pati od glavobolje, bolova u vratu, bolova u rukama ili nogama, leđima, a mogući su i problemi sa sistemom za varenje, sistemom cirkulacije i slično, a to će da utiče i na kvalitet života", govori Michael Šantek.

Ističe kako su glavobolja, tinitus i vrtoglavice, kao i bol u vratu, pa čak i mučnine često posledica nepravilno pozicioniranog vratnog dela kičme.

„To sve češće danas vidimo kod mlađih osoba koje drže mobilne u rukama i čija je glava pognuta prema napred i dole. Takva pozicija ekstremno opterećuje sve strukture u vratnom delu kičme, a posledice mogu da budu zaista ozbiljne. Potrebno je da što pre decu edukujemo o tome kako da spreče takve posledice, a moderna kiropraktika je svakako dobar izbor. Isto važi i za osobe koje mnogo sede pred računarom, pogotovu laptopovima, ali i za vozače", savetuje kiropraktičar.

Oprez dok pišete SMS: pognuta glava dok kucate poruke na telefonu loša je za kičmu...

„Moderna medicina ima oružja za bolna stanja, ali retko se bavi uzrocima i otkrivanjem zašto nešto boli. Na primer, u današnje vreme glavobolja je sve prisutnija i gotovo je postala nešto normalno. Kako je moguće da glavobolja bude normalno stanje? Glava boli s razlogom. Opšte je poznato da je najčešći uzročnik glavobolja vratni deo kičme. Kakvog smisla ima da se tretira takva glavobolja lekovima samo da bi se potisnuli bolovi? Zar nije prirodno da svom telu omogućite da se vrati u svoje normalno, zdravo stanje i na taj način smanjite i eliminišete glavobolju?", postavlja pitanje Šantek.

Moguće je sprečiti velik broj simptoma, ističe, ali to iziskuje vreme, upornost, disciplinu, odlučnost, pa i promene nekih životnih stavova. Napominje kako tegobe povezane s kičmom nisu samo fizički problem koji nam otežava okretanje, dizanje sa stolice, ulazak/ izlazak iz automobila, nego je to i neurološki problem.

„Kroz kičmu prolazi leđna moždina putem koje mozak komunicira s ostatkom tela. Mozak putem leđne moždine prima i odašilje signale. Zdrav nervni sistem i zdrava kičma preduslov su za zdravlje", zaključuje Šantek.

Izvor: Sensa