STRES GOJI! DA LI JEDETE NA NERVNOJ BAZI?: Ovih 5 moćnih trikova pomoći će da prestanete sa emocionalnim prejedanjem

U današnje vreme smo često izloženi stresu. Svako se drugačije nosi sa dnevnim obavezama i nervozom. Mnogi ljudi posežu za hranom kada su pod velikim stresom i jedu na nervnoj bazi. Donosimo 5 saveta koji će vam pomoći da se oslobodite emocionalnog prejedanja i da izbalansirate svoju ishranu.

Svaki put kada se prejedete ćete tonuti sve dublje u lošije fizičko zdravlje. Vaše varenje će da se pogorša, ugojićete se (uglavnom u srednjem delu), na licu će se pojaviti akne i imaćete unutrašnje sagorevanje sa gasovima i nadimanjem (što takođe doprinosi aknama).

Stvar je u tome što ove informacije verovatno znate, ali ipak se odlučite za jelo, vodeći se svojim osećanjima. Takođe, svaki put kada se prepustite vođenju svojih emocija, dopuštate sebi da ojačate ideju da niste dovoljno dobri, da ste van kontrole, neuspešni, slabi i još mnogo toga. Na kraju se javlja osećaj samosabotaže i gađenja. Emocionalno prejedanje je prilično ukorenjeno u našem ponašanju i postoji toliko dugo da ljudi ponekad ne znaju drugačije da postupe.

Vođeni društvenim i socijalnim / kulturnim normama, ishrana koja vas vodi kroz težak period je postala normalna. Većinu puta traumatični događaj može doneti takvu tugu, bes, osećaj usamljenosti, pa se čini da je hrana odvraćanje pažnje od bola.

Zapamtite ove dve stvari dok čitate i vežbate:
A) Vaše emocionalno prejedanje je signal koji vam govori da nečemu u svom životu treba da posvetite pažnju.
B) Možete se deseiti da jedete mnogo zdrave hrane i da se i dalje borite sa emocionalnim prejedanjem.

Dajemo vam 5 moćnih alata koji će vam pomoći da prestanete sa emocionalnim prejedanjem:

1. Naučite da budete sa sobom.
Emocionalno prejedanje odvlači pažnju od nečega neprijatnog. Donosi osećaj zadovoljstva i lakoće, kada su dešavanja teška ili intenzivna. Kada se prejedemo, otupljujemo svoja osećanja, pa umesto da posegnete za hranom, dozvolite sebi da osetite ono što treba da osećate i pristupite sebi sa saosećanjem. U redu je da osetite sve ono što osećate: tugu, povređenost, bes, itd. Dozvolite da vas ova osećanja preplave kada ste u trenutku kada želite da posegnete za nečim. Zapamtite da je ovo samo epizoda. To je trenutak. Proći će. Obratite pažnju na to zašto želite da jedete kada ste pod stresom. Postoji li nešto drugo što biste mogli da uradite?

2. Pronađite radost u svom životu.

Neka sve male stvari u vašem životu budu važne. Dodajte malo voća u vodu za bolji ukus, okupajte se, prošetajte deo puta do posla umesto da se vozite ili idete autobusom, obucite neku lepu garderobu, učinite svoj dan lepim. Neka se vaše telo oseća dobro i prepustite se uživanju u životu. Ponekad posegnemo za hranom kako bismo se osećali dobro, ali jednostavno obraćanje pažnje na male stvari može sve promeniti. Većinu vremena je emocionalno prejedanje samo pokušaj našeg tela da iskusi zadovoljstvo.

3. Jedite samo onda kada ste gladni.
Ljudi koji su skloni emocionalnom prejedanju, obično preskaču obrok kada su zapravo gladni, papojedu više kasnije tokom dana. Odlučite se da jedete zdravu i hranljivu hranu kada osetite glad. Primenite mindfull praksu u pristupu hrani.

4. Prepoznajte svoje okidače.
Shvatite u kojim životnim momentima ste skloni prejedanju. Jednom kada znate svoje okidače, možete da pripremite strategiju za to. Ako shvatite da jedete više kada ste sami, zakažite sastanke sa prijateljima ili porodicom da biste jeli zajedno. Vodite dnevnik ishrane dok jedete i isključite društvene medije ili računar dok jedete. Distrakcije utiču na to da jedemo više. Ponesite sa sobom grickalice i hranu tokom dana. Napunite svoj frižider ukusnom i zdravom hranom, pravite događaje sa prijateljima kako bi vaše vreme bilo ispunjeno hranljivim iskustvima i pažljivo koristite vreme za sebe.

5. Naučite da nosite svoju lepotu.
Osvestite duboko u sebi koliko ste lepi. U našoj kulturi ljudi često teže da izgledaju i budu kao neko drugi, ali se potrudite da budete baš takvi kakvi jeste, autentični i svoji, i osećaćete se mnogo sampouzdanije i srećnije.

Izvor: Sensa