Količina antioksidanasa koja se nalazi u našem telu je u direktnoj vezi s tim koliko ćemo živeti. Hiljade aktivnih materija u voću i povrću pozitivno utiču na zdravlje, a mnoge od njih učestvuju i u prevenciji raka.
Često čujemo da moramo da unosimo što više voća i povrća i mnogi trgovački lanci to i promovišu svojim reklamama. S punim pravom, Jer su te namirnice pune antioksidanasa, vitamina i minerala.
Prema američkim istraživanjima, količina antioksidanasa koja se nalazi u našem telu je u direktnoj vezi s tim koliko ćemo živeti. Hiljade aktivnih materija u voću i povrću pozitivno utiču na zdravlje, a mnoge od njih učestvuju i u prevenciji raka.
Jednim imenom ih nazivamo fitonutrijenti. Određene vrste poput bobičastog voća i povrća gorkastog ukusa, na primer kelja, imaju antikancerogeno delovanje zahvaljujući salvestrolu.
Samo ime potiče od latinske reči salve što znači spas. Zahvaljujući timu naučnika sa britanskog univerziteta De Montfort, možda smo na tragu pronalaska prirodnog leka za rak. Naime, tamošnji profesori Den Burke i Geri Poter su u svojim istraživanjima došli do otkrića da bi ova materija mogla biti ključ za prevenciju i terapiju raka. Salvestroli se jedino mogu aktivirati unutar ćelije tumora, što teoretski omogućava tretman raka bez nuspojava.
Ali svi dobri fitonutrijenti se mogu izgubiti dodavanjem herbicida i pesticida. Organski gajeno voće i povrće daje nam veću zaštitu uz više vitamina i minerala. Ono što danas zabrinjava jeste to da deca više konzumiraju namirnice bogate pesticidima nego odrasle osobe. Razlog je verovatno što unose veće količine voća i povrća u odnosu na njihovu telesnu težinu nego odrasli, i to u godinama kada se njihova tela najintenzivnije razvijaju.
Zbog toga, posebno u tim godinama, prednost treba dati organski gajenom voću i povrću. Isto pravilo važi i za trudnice. Nažalost, mnogi ne mogu sebi finansijski da priušte kupovinu organski gajenih namirnica koje su kod nas skuplje. Zato u okviru uz tekst (desno) pogledajte popis najviše zagađenih vrsta voća i povrća, čiji bi unos trebalo da smanjite ako mislite da je ono konvencionalno gajeno. U njihovom gajenju se koristi mnogo više hemikalija nego u uzgoju nekih drugih kultura.
Druge vrste voća i povrća su prirodno zaštićene jer imaju deblju i nepropusniju koru, a neke poput brokolija štiti organizacija ploda - cvetovi su gusto stisnuti pa hemikalije iz spoljne sredine teže prodiru, a i štite je okolni listovi koji stvaraju svojevrsnu fizičku barijeru. Kao što ćete primetiti u okviru, jedna od najomiljenijih namirnica, tipična za mediteranski stil ishrane - paradajz spada u top 15 namirnica koje ne moraju biti ekološke. Ovo je zaista iznenađujuće jer je paradajz donedavno bio na listi najviše zagađenih!
