Žene koje su sklone debljanju često kažu: "Ah, šta da radim kad mi štitna žlezda ne radi!". I tako štitna žlezda preuzima ulogu krivca za gojaznost. Oni to jednostavno trpe i nastavljaju da žive sa uverenjem koje je apsolutno pogrešno. Mala žlezda na vratu, u obliku leptira, najčešće nije krivac, već žrtva našeg pogrešnog odnosa prema njoj.

Koliko često čujem od svojih pacijenata da imaju knedlu u grlu. Istina je da uvećana štitna žlezda (a uvećana je kod upalnog procesa) može da pritisne okolne strukture i stvori knedlu u grlu, ali je često kvrga znak nagomilanih neizgovorenih reči i osećanja. Naučeni smo da sve posmatramo robotski, na primer upoređujemo telo sa automobilom. Kada nas boli grlo, idemo kod doktora, koji 'pogleda' unutra, opipa spolja i sugeriše da je 'sve u našoj glavi'. Mnogi su uvređeni takvom procenom, ali verujte mi, sto posto je tačna. Ljudsko biće ima dimenziju veću od fizičkog nivoa, i bilo bi teško lečiti bilo koji organ ili organski sistem samo gledajući spolja ili iznutra. Na automobilskoj gumi se vidi kada se istrošila i znate zašto, ali organ može dugo da izgleda uredno na ultrazvuku, a da ne obavlja svoju funkciju jer ga nešto blokira.

Ispraviti hormonski poremećaj

Štitna žlezda je blokirana mnogim stvarima. Često govorim svojim pacijentima: "Štitna žlezda ti je zdrava, ali ne radi dobro jer okolina to ne dozvoljava!". Epidemiju bolesti štitne žlezde možemo razumeti ako razumemo da konvencionalna poljoprivreda svakodnevno truje našu okolinu nečim što štitna žlezda bukvalno ne može da toleriše.

Iznenađena sam činjenicom da se o tome zaista malo razmišlja. Kada pitam ljude na predavanjima ko je po njihovom mišljenju najodgovorniji za trovanje životne sredine, dobijam čudne odgovore, na primer, "krave koje emituju gasove" ili "automobili". Veoma retko je konvencionalna poljoprivreda na optuženičkoj klupi. Insekticidi, herbicidi, fungicidi, pesticidi i drugi pesticidi ulaze u zemljište, vodu, vazduh, gde se fiksiraju i kruže u prirodi ili ulaze u naše telo.

Mnogi od njih su pravi hormonski disruptori, posebno za štitnu žlezdu. Kada štitna žlezda prestane da radi, osećamo umor i otok, rekli bismo otok celog tela. Kako je koža otečena, naši organi takođe otiču i jednostavno se nadimamo. Ovo nije klasično povećanje telesne težine, već nakupljanje tečnosti i metaboličkih proizvoda. Kada je štitna žlezda bolesna, ni jetra ni creva ne rade dobro. Štaviše, najnovije naučne studije pokazuju snažnu vezu između gastritisa i bolesti štitne žlezde, što pretpostavlja da problem uvek treba posmatrati sa više aspekata.

Hrana koja slabi štitnu žlezdu

Dakle, otičemo, dobijamo na težini, osećamo se umorno i odmah za sve okrivimo štitnu žlezdu, umesto da prvo okrivimo hranu koju jedemo ili vazduh koji udišemo. To bi bilo ispravnije. Osim što nije organski prerađena, hrana može sadržati previše šećera i podići insulin, drugog najvećeg krivca za slabu funkciju štitne žlezde. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom, koja se kupuje u pekarama i u lepim šarenim kutijama u supermarketima, može da dovede do gojaznosti zbog visokog insulina, posle čega štitna žlezda prestaje da radi.

Onda opet krivimo štitnu žlezdu: "Pa, ugojio sam se jer mi štitna žlezda ne radi", a u stvari treba da se zapitamo kako se hranimo. Nebrojeno puta kada su se pacijenti odlučili za dijetu sa niskim glikemijskim indeksom, salo je nestalo, a štitna žlezda više nije bila bolesna. Zvuči kao čudesan lek, ali ja ne verujem u takve stvari. Svaki lek je rezultat pacijentove želje za izlečenjem i njegovog pravilnog načina života. Trećeg nema.

Dakle, povećanje telesne težine je posledica visokog insulina, koji "zavarava" štitnu žlezdu ili, pak, hormonski disruptori (pomenuti -cidi) direktno "zaključavaju" štitnu žlezdu, a rezultat je nadimanje i oticanje.

Kortizol

Još jedan hormon doprinosi oticanju i poteškoćama štitne žlezde. Radi se o kortizolu. Visok nivo kortizola uzrokuje povećanje telesne težine, a nizak nivo kortizola uzrokuje umor, a oba su simptomi slabe štitne žlezde. Zar ne bi bilo moguće da se rešite gojaznosti balansiranjem kortizola umesto da se za sve okrivljuje štitna žlezda?

Ako uvedemo bioritam koji poštuje noć i dan tako da danju radimo, a noću spavamo i ako pravilno rasporedimo fizičku i mentalnu aktivnost, verovatno će nam kortizol biti izbalansiran i ostali hormoni neće trpeti. Gojaznost nije samo proizvod "štrajka", već dubljeg hormonskog poremećaja koji se može ispraviti ako jedemo zdravu organsku hranu, pijemo prirodnu vodu, poštujemo dan i noć i smanjimo glikemijski indeks.

Izvor: Sensa