Ove namirnice možda već imate u kuhinji, a sjajni su prirodni antibiotici za jačanje imuniteta i sprečavanje oboljenja!
I najmanja upala danas se leči antibioticima. Toliko se primenjuju da su bakterije na njih postale otporne. Zato povećavamo doze, a s njima stižu i brojne nuspojave. Naime, antibiotici ne biraju, uništavaju sve bakterije koje na njih nisu otporne pa tako ubijaju i dobre mikroorganizme, na primer one odgovorne za ravnotežu u crevnoj i vaginalnojflori.
Pročitajte još:
STRES RAZARA IMUNITET: Ova vežba od 5 minuta pomaže da sačuvate zdravlje
SADHGURU - KAKO DA OJAČATE IMUNITET U SEZONI VIRUSA I GRUPA: Recept za 3 moćna napitka
Susrećući se s time, britanski lečnik John McKenna odlučio je da isproba prirodnualternativu. Vodeći se svetskim istraživanjima, u svojoj je praksi počeo da primenjuje prirodne supstance koje imaju jaka antibakterijska i antiseptička svojstva i dobio je iznenađujuće dobre rezultate. Shvatio je, naime, da bilje ne deluje samo putem svojih aktivnih supstanci na simptome već energetskimpotencijalom koji dobija od prirode i sunčeve svetlosti podstiče ceo organizam na postizanje ravnoteže. Svoja zapažanja izneo je u knjizi Prirodniantibiotici (Natural Alternatives to Antibiotics). Evo njegovih favorita.
Ehinacea
Ehinacea je poznata po sposobnosti suzbijanja upala i jačanja imuniteta. Jedna je od najčešće prepisivanih lekovitih biljaka u svetu, posebno u SAD-u i Nemačkoj. Potiče iz Severne Amerike gde su je Indijanci upotrebljavali za lečenje upala, površinskih rana i ujeda zmije. Ehinacea podstiče delovanje belih krvnih zrnaca koje pomažu u suzbijanju upala u telu. Novija istraživanja pokazuju da ta biljka jača delovanje određene vrste belih krvnih zrnaca, tzv. makrofaga. U decembru 1984. lekarski časopis "Infection and Imunity" objavio je da određeni sastojak ehinacee znatno pojačava uništavanje ćelija tumora zbog uticaja makrofaga. Pomaže kod svih upala bez obzira na to jesu li uzrokovane bakterijama, gljivicama ili virusima. Upotrebljava se za površinske rane, čak i za lečenje ekcema. Delotvorna je kod prehlada i gripa, sinusitisa, grlobolje, upale uva i mokraćnih puteva. Na koži pomaže kod uboda, čireva i opekotina.
Prema autoru knjige Prirodni antibotici Johnu McKenni, ehinaceeu je najbolje uzimati kao tečni ekstrakt ili tinkturu. U tečnom obliku se lakše upija u krvotok. McKenna je s lekom u takvom obliku imao mnogo bolje rezultate nego sa suvim, na primer u tabletama ili kapsulama. Najčešće se upotrebljava Echinacea purpurea, ali pokazalo se da dobro delovanje ima i Echinacea angustifolia pa ih je dobro kombinovati.
Med
Med je nektar biljaka u cvatu, uključujući i lekovito bilje poput ehinacee i maslačka. Dobro je poznato da med ima antimikrobna svojstva. Med manuka s Novog Zelanda vrsta je s najjačim protivupalnim delovanjem. Pokazao je iznenađujuće rezultate u kliničkim ispitivanjima, a upotrebljava se u lečenju kožnih čireva i opekotina trećeg stepena. Med je odličan za tretiranje upala disajnih puteva. Istraživanje izvedeno u Bugarskoj na više od 17.000 ljudi pokazalo je delotvornost meda u lečenju hroničnog bronhitisa, bronhijalne astme, rinitisa i sinusitisa. Ta cvetna dragocenost sadrži mnoge hemikalije, uključujući organske kiseline, minerale u tragovima, antimikrobna jedinjenja, vitamine C, A i beta-karoten, kao i sve minerale B-kompleksa. Sadrži i visoku koncentraciju hidrogen peroksida i mravlje kiseline koji imaju antibakterijska svojstva.
Kako zapravo med deluje? Kad se, na primer, stavi na ranu poput dekubitusa, upija vodu iz rane, suši je i sprečava upalu. Spomenuta antimikrobna jedinjenja uništavaju sve mikroorganizme koji bi mogli da kontaminiraju ranu. Dr. McKenna kaže da je to jedno od najefiksnijih sredstava za lečenje čireva nastalih od proširenih vena, dekubitusa i opekotina. Ako ga upotrebljavate spolja, potpuno njime prekrijte tretirano područje i zamotajte sterilnim zavojem pa zavoj menjajte svakog dana. Za oralnu uporabu uzmite kašiku meda triput na dan, a ako je upala akutna, možete uzimati po jednu kašiku svakog sata.
Beli luk
Beli luk je kao protuupalno sredstvo bio poznat još kod starih Grka, Rimljana i drevnih Egipćana. Upotrebljavali su ga za lečenje rana, umora, upala i tumora. U oba svetska rata beli luk je spasio hiljade života sprečivši infekcije rana. Zdrobljenog su ga stavljali na rane. Novija istraživanja pokazuju da sok belog luka može da uspori rast ili uništi više od 60 vrsta gljivica kao i više od 20 vrsta bakterija. Pokazao se odličnim i u smanjivanju holesterola u krvi te se proučavao zbog svojih antikancerogenih svojstava.
Ulje belog luka sadrži sumporno jedinjenje pod nazivom alicin koji mu daje antibiotska i antimikrobna svojstva. Kada ga konzumiramo, ulje ulazi u probavni sistem i upija se u krvotok. Izlučuje se putem pluća, odakle dolazi onaj jaki sumporni zadah. No upravo je zato beli luk dobar za upale probavnog sistema i disajnih puteva. Ulje je izvrsno za lečenje upala uva. Dr. McKenna ga već godinama primenjuje na deci koja imaju upalu srednjeg uva, i to tako da pomeša četiri kapi ulja belog luka (iz kapsule koja se može kupiti u apotekama) i četiri kapi maslinova ulja.
